Derbi 10. kola Jadranske lige 2005. godine između Partizana i Hemofarma neće se pamtiti po dobroj košarci, kakva je viđena, neće se pamtiti ni po ubedljivoj pobedi Vršćana pred nešto više od 1.000 navijača u “Pioniru”, već po opštoj tuči u završnici susreta, koja je svakako jedan od najvećih skandala u istoriji srpske košarke.
4. decembra 2005. godine košarkaši Hemofarma su u duelu u tom trenutku dve najbolje srspske košarkaške ekipe vrlo lako sa 89:78 kao gosti savladali Partizan. Meč u kome su Vrščani tokom većeg susreta dominirali obeležila je velika nervoza sa obe strane, a posebno u taboru “Crno-belih”, koji su tokom većeg dela susreta imali primedbe na suđenje sudijske trojke Urukalo, Pukl i Lovšin. Nervoza je kulminirala na manje od 30 sekundi do kraja susreta i u trenucima kada je meč već uveliko bio lišen rezultatske neizvesnosti, jedno udvajanje Uroša Tripkovića i Novice Veličkovića na sredini terena nad igračem gostiju Konlijem sudije su okarakterisale kao prekršaj. U tom trenutku, Konli je pokušao laktom da udari Tripkovića, Veličković ga je udario pesnicom sa leđa. I tako je počela opšta tuča…
U tuču su se umešali gotovo svi igrači oba tima i tada je krenuo još veći haos, Lončar je preciznim udarcem glavom nokautirao Joksimovića i polomio mu nos, Predrag Šuput je krošeom poput Tajsona počastio desnu arkadu Stefanovića. Uleteo je Milojević, pridodao se Vukosavljević, da bi se na kraju situacija nekako smirila posle intervencije policije. Jedino se odgovorno u toj situaciji ponela malobrojna publika, koja se nije pridružila igračima u tuči. Posle desetominutnog većanja, sudijska trojka Urukalo, Pukl i Lovšin donela je odluku da sa susreta isključi sve igrače koji su se našli u tuči, pa su preostalih dvadesetak sekundi oba tima odigrala sa četvoricom košarkaša na terenu. Osim Nebojše Joksimovića, kome je Nikola Lončar polomio nos, u tuči je najgore prošao Slavko Stefanović, koji je završio sukob krvave glave usled stradanja arkade, a njegova slika kako sav krvav odlazi sa terena vrtela se tih dana o gotovo svim srpskim sportskim medijima.
Posle susreta, tadašnji trener Partizana Duško Vujoševič je na konferenciji za novinare za incident optužio sudije, čelnike lige, ali i rukovodstvo Hemofarma: “Ja ne znam kako to da nam nekoliko mečeva zaredom sa Hemofarmom sudi isti sudija. A svaki put je prisutan i Danko Radić koji i delegira sudije. Sudije su bile tendeciozne, i u nekoliko navrata kada smo uhvatili priključak i prišli na 10 poena razlike pomogle su Hemofarmu. Ovakva Jadranska liga nema nikakvog smisla i šteti našoj košarci. Ja ne znam u kakvim su odnosima Miša Babić (čelnik Hemofarma) i Danko Radić (sudijski komesar Jadranske lige), ne želim da ulazim u to.” – zaključio je Vujošević.
Odgovor predsednika Hemofarma Miodraga Miše Babića usledio je vrlo brzo: “Pominjanje mog imena, u kontekstu izmišljene veze mene i Danka Radića, samo je dokaz koliko je Vujošević u poslednje vreme frustiran Babićem i Hemofarmom. Hemofarm je u poslednje dve godine dva puta igrao u finalu plej-ofa protiv Partizana. Oba puta pobedio je Partizan i oba puta pobednički pehar predao sam ja, kao predsednik KSSCG. Niti jednom, ni KK Hemofarm ni ja nismo optuživali nikoga. Nismo izmišljali teorije zavere i nismo prozivali nikoga iz Partizana. Sportski smo čestitali pobedniku. Tim pre, više me iznenađuje stav čelnika našeg trofejnog kluba, koji dozovoljavaju takvo Vujoševićevo ponašanje, a koje šteti ugledu kluba. Čudi me da Vujošević nije optužio Hemofarm i Babića i za rezultate Partizana protiv Orteza, Reala ili Panatinaikosa. Znam samo: tamo kuda je Vujošević pošao kao trener, spasa mu nema.”
Tadašnji igrač Hemofarma Robert Konli, posle čijeg poteza je i započeo incident i koga su igrači Partizana optužili da je jedan od krivaca za tuču, posle meča bio je zbunjen dešavanjima na parketu: “Sve optužbe na moj račun su više nego smešne. U celoj ovoj priči postoji neka dublja pozadina, koja meni nije poznata. Pojedini Partizanovi igrači su poznati i poštovani širom Evrope i za mene je nerazumljivo da ne mogu da se kontrolišu i sportski podnesu poraz. Utakmice gledaju i deca i mi igrači trebalo bi da im služimo kao uzor. Onoga čega se sećam je da me je neko uhvatio za ruku, da me nije pustio i da sam se ja istrgao. Nikada se nisam tukao u karijeri, to nije moj stil. Sve ovo nema veze sa košarkom!” – rekao je Konli.
Nebojša Joksimović, koji je izvukao najdeblji kraj u tuči “Crno-belih” i Vrščana, objasnio je za medije kako mu je u tuči stradao nos: “ U deliću sekunde, Lončar se stvorio ispred mene. Nisam ga izazivao, provocirao, niti imao nameru da ga udarim. Međutim, Nikola me je udario glavom i slomio mi nos. Ništa nisam mogao da uradim, jer se sve desilo munjevito.” – zaključio je Joksimović. Sa druge strane Nikola Lončar je odmah posle susreta shvatio da je pogrešio, pa je preko medija uputio javno izvinjenje celokupnoj košarkaškoj javnosti: “Žao mi je zbog incidenta. I Joksimoviću sam rekao da mi je krivo, da shvatam da smo obojica profesionalci i da živimo od košarke. Ovo nije trebalo da se desi. Joksimović je podneo krivičnu prijavu protiv mene. Iznenadio se kada sam ga nazvao telefonom i bio je to prilično korektan razgovor. Od tužbe nije odustao, a ja ću iskoristiti svoje građansko pravo i braniću se. Spreman sam da snosim posledice. Naglašavam, ovo nije trebalo da se dogodi, a moja namera nije bila da fizički povredim bilo koga. Kao najiskusniji košarkaš u ovom timu trebalo je, možda, da reagujem potpuno drugačije. Jednostavno, tokom utakmice se stvorila takva tenzija da je sve kulminiralo na najgori mogući način.”
Iako su od strane srpskih organa reda podnete i krivične prijave, liga kaznila vinovnike incidenta, a mediji svakodnevno pisali o ovoj velikoj sramoti koja se dogodila, na kraju su se nekako strasti smirile i nije bilo većih posledica za igrače oba kluba. Ipak, sramota koju osećaju mnogi ljubitelji srpske košarke zbog ovog incidenta ostala je i danas, a kako je izgledala verovatno najveća tuča u istoriji srpske košarke možete da se podsetite na snimku koji je pred vama.