Kada su krajem 19. veka na predlog Iraca, uvedeni penali kao pravilo u fudbalu, odmah su rešili nekoliko velikih problema u fudbalu, kako što su faulovi u gol šansama i nerešeni rezultati. Trebalo je dosta vremena da zažive, ali su postali neizostavni deo ove igre. I svi znaju za klasičan način izvođenja „najstrože kazne”, ali mnogi ne znaju da su se do 2000. godine u Americi penali izvodili na potpuno drugačiji način.
Svetsko prvenstvo 1994. godine je značajno doprinelo porastu interesovanja za fudbal, odnosno “soker” u Americi, ali je i dalje daleko od evropskog i svetskog nivoa, pa su Ameri smišljali razne eksperimente ne bi li ovu igru promovisali na što bolji način i približili je publici koja je uvek više preferirala košarku, američki fudbal i bejzbol. Jedan od soker eksperimenata bili su takozvani hokejaški penali…
Pravila su bila jednostavna. Lopta se namesti na oko 32 metra od gola, sudija zviždukom daje znak za početak, a napadač ima pet sekundi da povede loptu, dodirne je koliko god puta želi za to vreme i uputi udarac. Jednom kada golman obrani šut ili se odbije od stative, nije dozvoljeno ponovo šutirati, kao što je pravilo i u tradicionalnom izvođenju penala. 
Ostala pravila, od pet serija, posle kojih ide raspucavanje dok neko ne promaši, podudarala su se sa konvencionalnim fudbalskim pravilima koja su vladala u ostatku sveta.
Ovo “hokejaško pravilo” donelo je izvesnu zanimljivost, ali imalo je i brojne mane, a ona glavna odnosila se na tajming udarca – kod velikog broja penala ili golman ili napadač bi se žalili kako je udarac upućen nakon odnosno pre isteka vremena od pet sekundi. Takođe, iz straha od prekršaja, napadači su počeli da upućuju udarce iz sve većih udaljenosti što je rezultiralo velikim opadanjem efikasnosti. Nije bilo nikakvo iznenađenje ako se jedanaesterci završe pobedom jedne ekipe sa 1:0.
Amerikanci su ovaj „hokejaški“ sistem usvojili još 70-ih i 80-ih godina prošlog veka kada je jedino fudbalsko takmičenje bila Severno-američka soker liga (NASL), polu-profesionalno takmičenje iz kojeg je 1996. godine nastao MLS. U prve četiri sezone postojanja, zaključno sa 1999. godinom, utakmice u MLS rešavane su penalima, odmah posle 90 minuta, bez produžetaka i bez mogućnosti da meč bude završen nerešeno.
Problem je nastajao, jer je tokom sezone pobedniku posle penala pripadao bod, a pobedniku posle 90 minuta tri, što se menjalo u plej-ofu, jer se tada igralo na tri pobede i ona ostvarena posle 90 minuta vredela je jedan poen, baš kao i ona ostvarena na penale. Tada su Amerikanci, 2000. godine, ukinuli hokejaške penale, ali i uveli produžetke u plej-of mečevima.
Veliki je broj onih koji će reći da je američki način izvođenja penala mnogo zanimljiviji, dinamičniji, ali i pravedniji, dok će se tradicionalisti odmah pobuniti. Podsetite se kako su to nekada radili “Ameri”, pa nam ostavite komentar da li biste ovaj način voleli da vidite kao regularan u evropskom fudbalu: