Američki košarkaški „Tim snova“ je verovatno najdominantija sportska selekcija u zadnjoj deceniji 20. veka. Iako će mnogi reći da je samo selekcija iz Barselone „Dream team“, a da su sve ostale kasnije američke reprezentacije samo blede kopije, rezultatski gledano i selekcije sa Sp-a u Kanadi i Olimpijskih igara u Atlanti su delovale vrlo nadmoćno. Ipak, da se ostatak sveta itekako približio Amerikancima videlo se u poslednjoj godini 20. veka na Olimpijskim igrama u Sidneju, kada je „nedodirljivi“ američki košarkaški tim umalo na iznenađenje celog sportskog sveta završio „na kolenima“.
U američkom timu za Igre u Sidneju bilo je dosta igrača koji su tih godina spadali u sam vrh NBA lige, kao što su Džejson Kid, Kevin Garnet, Vins Karter, Rej Alen, Alonzo Morning… sa klupe ih je predvodio legendarni Rudi Tomjanovič, ali pre svega zbog otkaza u tom trenutku nekih od najboljih američkih košarkaša Kobija Brajanta, Šekila O’Nila, Alena Ajversona, Tima Dankana, Dejvida Robinsona… „Dream team“ no.4 nije toliko respektovan kao prethodna izdanja američkog „Tima snova“. Ipak, možda nisu bili moćan tim kao neki prethodni američki timovi, ali daleko od toga da je iko u košarkaškom svetu smatrao da i pored brojnih izostanaka neko može da savlada Amerikance i da ih spreči da ne osvoje novu olimpijsku zlatnu medalju.
Iako su u grupnoj fazi olimpijskog turnira Amerikanci zabeležili sve pobede, nekoliko neubedljivih partija i „tesnih“ pobeda pokazalo je da ovog puta do zlatne medalje neće doći „šetnjom“. Posle grupne faze, u četvrtfinalu je „Dream team“ lako savladao Ruse, a onda je došlo vreme za polufinalni susret sa tih godina dosta jakim Litvancima. Već od starta tog duela videlo se da će Ameri imati puno problema u susretu. Litvanija je odlično otvorila meč, povela na startu, ali su ih po očekivanju Amerikanci brzo stigli. Međutim, kada su svi očekivali da „Tim snova“ „doda gas“ i napravi veću razliku, to se nije dogodilo, jer su im Litvanci odlično parirali. Na ulasku u poslednjih pet minuta susreta Litvanci su čak vodili, što je toliko isfrustriralo Rudija Tomjanoviča, da je u jednom trenutku klekao i lupao rukama o parket. Amerikanci su najviše zbog problema Litvanaca sa faulovima (Songaila i Štombergas su završili meč pre vremena) uspeli da preokrenu rezultat i u poslednjih 30 sekundi uđu sa malom prednošću.
Tada potpuno „dirigentsku palicu“ u timu Litvanaca preuzima Šarunas Jasikevičijus, koji polaganjem smanjuje prednost Amerikanaca na samo jedan poen, da bi potom posle polovičnog uspeha Džejsona Kida sa linije za slobodna bacanja, Litvancima ostalo 5 sekundi da pokušaju da dođu do trijumfa. Loptu je iz auta prihvatio Jasikevičijus, uspeo je da pretrči ceo teren i da se zaustavi na oko 7 metara od koša Amera, odakle je posle rolinga uputio šut iz teške situacije za trijumf svoje reprezentacije, ali nije uspeo da pogodi. Usledilo je veliko slavlje Amerikanaca koji su skakali jedni na druge, grlili se, ljubili, i na taj način možda i najbolje pokazali koliko su su uplašili zbog mogućeg poraza.
Posle meča tadašnji komesar NBA lige Dejvid Štern izjavio je da je očigledno da se približio dan kada će „Dream team“ biti poražen. Taj meč sa Litvancima, koji je prvi od formiranja „Timova snova“ koji su Amerikanci mogli da izgube, potpuno je šokirao javnost u SAD-u, pa je NBC televizija odlučila da direktno prenosi finalni susret protiv Francuza, što je bio prvi direktan košarkaški prenos sa tih Igara. Iako su Ameri na kraju došli do zlata i opravdali ulogu favorita, promašeni šut Šarunasa Jasikevičijusa mnogi ljubitelji košarke smatraju za početak „rušenja“ američkog „Dream team“-a, koji se zvanično dogodio dve godine kasnije u Indijanapolisu.
Kako je izgledao Šarasov šut od kog je Amerika prvi put posle dužeg vremena „strepela“, možete se podsetiti na početku snimka koji je pred vama.