Čarls Barkli ostaće upamćen kao sjajan košarkaš koji je imao fantastičnu karijeru. On je bio najbolji igrač lige, jedanaest puta uzastopno je učestvovao na Ol-staru (a jednom je bio i najbolji pojedinac ovog meča), pet puta je izabran u idealnu petorku lige i svojevremeno je bio tek drugi NBA igrač koji je uspeo da skupi više od 23.000 poena, 12.000 skokova i 4.000 asistencija. Uprkos velikim uspesima i sjajnim ciframa, prva asocijacija na ovog atipičnog košarkaša ipak će ostati njegov zapaljivi karakter, koji ga je često dovodio u nezgodne situacije, ali zahvaljujući kojem je stekao kultni status koji prevazilazi svet košarke i nacionalne okvire.
Rodio se 20. februara u rudarskom gradiću Lids – Alabama, u predgrađu američke nedođije. Postojali su svi uslovi da krene putem belog praha i uličnog kriminala, ali na sreću, baš u njegovoj ulici, nalazilo se košarkaško igralište. Kada bi zaigrao protiv nekog ko ga do tada nije gledao, svi bi već uračunali pobedu protiv momka koji je očigledno voleo dosta da jede. Ali, nekoliko minuta kasnije, jedan dubok, ali i dalje dečiji glas, rekao bi “ajde, nova.” Nizak rast umalo ga je sprečio da se bavi košarkom, u trećoj godini srednje škole nije uspeo da uđe u školski tim, jer nije imao ni 180 centimetara. Na sreću, sledećeg leta je drastično porastao, čak 20 centimetara, do svoje konačne visine (198cm) koja opet nije ništa specijalno po košarkaškim standardima. Nažalost sa visinom i njegova težina nezadrživo je krenula da raste, pa je tako u srednjoj školi imao preko 120 kilograma. Čak i sa tim dimenzijama je bio nestvarno skočan i pokretljiv, pa je dobio stipendiju univerziteta Oburn, poznatog isključivo po američkom fudbalu. 
Pomoćnik tadašnjeg trenera Oburna Soni Smit je za njega pre dolaska na koledž rekao: “Ima jedan debeli, na terenu je kao vetar, nosi sve pred sobom.“
Posle dobre koledž karijere, kada je došlo vreme za NBA draft, Filadelfija nije mogla da veruje očima kada ga do petog pika niko nije izabrao i prigrabila ga je. Pre toga, dva “teška čoveka“, Barkli i trener američke reprezentacije Bobi Najt su se sukobili na pripremama za Olimpijske igre u Los Anđelesu 1984. godine, pa on nije otputovao zajedno sa generacijom koju su predvodili Džordan i Juing. Utehu zbog toga našao je u hrani i slatkišima, što ga je dovelo do 135 kilograma. Tako da uprava Siksersa nije htela da mu ponudi više od 150000 dolara godišnje. Verovatno i nisu znali da dobijaju najjeftinijeg superstara u istoriji košarke. Za osam sezona u Filadelfiji, postao je kralj skokova (Čarls Barkli je najniži igrač u istoriji NBA lige koji je završio sezonu sa titulom najboljeg skakača lige), sjajan poenter i dobio titulu “Ser-a“. Dovoljno o njegovom učinku govore brojke od 25 poena i 11 skokova po meču, uz procenat šuta iz igre oko 60%. Ali, uprava Siksersa nikako nije uspevala da dovede dovoljno dobar “prateći kadar“, pa su veći rezultati izostali. Usledio je rastanak sa Filadelfijom i odlazak u Finiks. Barkli je pre dolaska u Sanse doveo svoje telo u najbolju formu ikada. Na Olimpijskim igrama u Barseloni je kao član “Dream team-a” bio najbolji strelac i igrač američke reprezentacije, uz naravno nekoliko neizbežnih incidenta u njegovom stilu, od kojih se posebno izdvaja onaj iz meča sa Angolom. Prvu sezonu u Finiksu je Barkli odigrao fenomenalno, kao uostalom i većinu godina u Filadelfiji, ali je prvi put u karijeri imao kvalitetne saigrače koji su ga ispratili. Finiks je sa 62-20 bio najbolji tim u ligi 1993. godine, a Barkli je proglašen za MVP-a sezone. 
Čarls Barkli, Kevin “Kej Džej“ Džonson i Den Majerle su predvodili Finiks do sjajnih rezultata u plej ofu, bili su najbolji u zapadnoj konferenciji, ali su u velikom finalu ipak naišli na prejake Čikago Bulse i izgubili 4-2. U spektakularnoj seriji, jednoj od najboljih ikad viđenih u NBA finalima, Sansima je titulu odneo trojkom u zadnjoj sekundi šestog meča, Čikagov junak iz senke Džon Pekson. Ispostaviće se kasnije da će to biti najbliže što će Čarls Barkli doći NBA tituli.
Iako je i dalje ostao ubedljivo najbolji igrač Sansa, rezultati su postajali sve gori. Nakon što je tim sezonu 1995/1996 završio sa skorom 41-41 i ispadanjem u prvom kolu plej ofa, zatražio je trejd. Poslat je u Hjuston, koji je imao dve uzastopne šampionske titule i NBA legende Hakima Olajdžuvona i Klajda Drekslera. U tom trenutku, već je počela njegova borba sa hroničnom povredom kolena i odigrao je samo 53 utakmice. Sudbina je htela da Čarls Barkli svoju poslednju pravu NBA utakmicu odigra u Filadelfiji. Zbog povrede koja ga je odvojila od terena na četiri mjeseca iznet je tokom meča na nosilima, uz ovacije publike u Filadelfiji, ali Čarls se ipak vratio još jednom na parket, jer je želeo da teren napusti na obe noge. Poslednji koš u karijeri je ubacio nakon ofanzivnog skoka protiv Vankuver Grizlisa, a potom je napustio teren i rekao konačno “zbogom“ košarci. Pored njegovog imena stoji: 23757 poena, 12546 skokova, 4215 asistencija, jedanaest Ol Star nastupa i dve olimpijske zlatne medalje.
Barkli je zbog svoje zapaljive ličnosti i skolonosti da kaže sve što misli često bio u središtu raznih skandala. Među najpoznatijim je onaj iz 1991. godine kada je iznerviran stalnim uvredljivim “dobacivanjima“ jednog navijača hteo da ga pljune. 
On je tada promašio svoju nameravanu metu, čoveka koji ga je vređao na rasnoj osnovi i pljunuo devojčicu koja je sedela ispred njega. Ceo događaj je izazvao dosta pažnje, a Barkli je u želji da se iskupi kasnije i sprijateljio sa neželjenom žrtvom i njenom porodicom, pa im je i kupovao ulaznice za NBA mečeve u želji da popravi svoju grešku. Još neke situacije koje se pamte i u kojima je “Ser Čarls“ pokazao kako može lako da plane, su i fizički sukobi sa Šakilom O’Nilom, čovekom kojem bi se malo ko zamerio, ili tuča sa Bilom Lembirom koja mu je donela rekordnu finansijsku kaznu. Sukobljavao se i saigračima, pa su tako nesuglasice sa Skotijem Pipenom u periodu sa kraja karijere, kada su obojica igrali u Hjustonu, doveo do toga da bivši igrač Bulsa bude trejdovan iz ekipe.
Svoj karakter je pokazivao i time što nikada nije imao dlake na jeziku i govorio bi uvek ono što misli. Svih 16 sezona, koliko je igrao u NBA ligi, ušao je u tim “najboljih igrača za intervju“. Njegove konferencije su bile najposećenije i mnogi crnci su ga uzimali za uzora i Mesiju. Neke od Barklijevih najpoznatijih izjava: “Ja nisam uzor vašoj deci. Zašto uvek roditelji traže da im neko drugi vaspitava decu.“ “Ja ne pravim kontroverze. Ja samo skrećem pažnju na njih.“ “Crnci su uvek bili glupi robovi. Belci vide nekog crnca koji dobro baca loptu na koš i kažu “hajde da mu otežamo zato što je crnac.“ Znam da se ovo neće sviđati mnogima, ali znam i da znate da je to istina i baš me briga šta vi mislite. To me zanima kao papir kojim sam se juče brisao.“ “Moja filozofija je bila da mi se tokom utakmice možeš postaviti za faul u napadu, ali samo jednom, jer ću dok pravim taj faul istinski pokušati da te ubijem. Tako da se niko nije postavljao dva puta.” Posle jednog sukoba sa Kevin Džonsonom smatrajući da je ovaj previše religiozan obratio mu se rečima: “Ako ti odeš u striptiz bar sa mnom, ja ću otići sa tobom u crkvu.“ Po nikad potvrđenoj legendi Kevin je otišao u striptiz bar, a Barkli se u crkvi nije pojavio.
Bio je brži od metka, a opet je mogao da sruši oblakoder jednim udarcem. Kada bi Ser Čarls zakucao, tonama teška konstrukcija koša bi se zadrmala kao lišće na vetru. Sa svojih preko 120 kilograma, trebalo je da igra defanzivnog linijaša ili nešto u NFL-u, ali od rođenja, Čarls Barkli kao da je prkosio pravilima i zakonima. Zbog svoje svojeglavosti i snažnog karaktera i danas je jedan od najkontraveznijih, ali i najvoljenijih košarkaša – Sigurno jedan od najboljih košarkaša svih vremena, Legendarni “Veliki brbljivac” Ser Čarls Barkli.
Uživajte u najinteresantnijim detaljima iz karijere Čarlsa Barklija.