Kada je 1. oktobra 1991. godine tehničkim nokautom savladao Žilberta Delea i postao šampion sveta u srednjoj kategoriji u WBA verziji, mnogi su predviđali da su pred Vinijem Paziencom (kasnije će i zvanično skratiti prezime i postati Vini Paz) briljantne sportske godine. Ipak, samo nešto više od mesec dana kasnije, dogodiće se trenutak koji će sve promeniti…
U stravičnoj automobilskoj nesreći, dok se nalazio na mestu suvozača automobila na koji je naleteo kombi, Vini Pazienca doživeo je teške povrede. U prvi mah nije se znalo ni dal će preživeti, lekari su uspeli nekako da ga izvuku iz smrskanog automobila i to uz pomoć vatrogasaca, koji su morali da seku ionako uništeno vozilo kako bi došli nekako do Vinija, a kada je konačno Pazienca stigao u bolnicu, prognoze su bile dosta poražavajuće. Doktori su utvrdili da ima dva polomljena vratna pršljena i jedan dislociran, pa su kada su se za to stekli uslovi obavestili bokserskog šampiona da treba da bude srećan što je „izvukao živu glavu“, da će oni učiniti sve da ponovo stane na svoje noge, pa makar i uz pomoć pomagala, ali i da na boks zaboravi, jer ne postoji šansa da se ponovo vrati u ring. Dok su mu porodica i prijatelji bili u suzama zbog novonastale situacije, Vini Pazienca je mirno primio nove vesti, pa se obratio lekaru koji mu je saopštio prognoze njegovog stanja: „Doktore, Vi grešite, jer ne shvatate kakav sam ja čovek!“ – rekao je Vini lekaru, jasno stavljajući do znanja da za njega reč odustajanje ne postoji. „Niko nije pomišljao da ću se ikada ponovo boriti, ali nije to bilo tako teško kao što se nekima čini. Želeo sam da pokušam jednom ‘junački’, jer jednostavno nisam bio spreman da odustanem od boksa.“ – pričao je kasnije Vini Pazienca kako se osećao u tim trenucima.
Ipak, lekari i pored njegove velike volje, nisu bili optimistični. Oni su tvrdili da bi uspeh bio i da Vini ponovo hoda, a da bi mu omogućili to ugradili su mu ortopedsko pomagalo pod imenom „Halo“. Cilj tog pomagala bio je da mu čvrsto drži vrat, a da bi ono moglo da mu se ugradi, morali su da zašrafe četiri šrafa u zadnji deo Paziencove lobanje. Lekari su mu tada saopštili da treba da miruje dok nosi ortopedsko pomagalo, da nikako previše ne opterećuje i zamara svoje telo i da primenjuje samo određene blage vežbe. Vini Pazienca ih je pomno saslušao i rekao im da će uvažiti i primeniti sve savete, ali u realnosti je bilo drugačije…
Nedugo pošto je otpušten iz bolnice i dok je još „morao“ da miruje i da se pazi, Vini Pazienca je pošto je uspeo da stane na svoje noge, rešio i da počne da odlazi u teretanu, kako bi pripremao svoje telo za povratak u ring?! Sa sve ortopedskim pomagalom zašrafljenim u glavu, Vini je redovno trenirao, opterićavao maksimalno svoje telo i to sve zbog želje da se što pre vrati svojoj velikoj ljubavi boksu. I dok su se neki divili njegovoj hrabrosti, a drugi ga proglašavali ludakom, on je načinio neke od najneverovatnijih, ali i najjezivijih scena u sportskoj istoriji. „Nikada se nisam usprotivio doktoru, samo mu nisam pričao šta radim.“ – odgovorio je kasnije Vini na pitanje kako gleda na to što se ponašao protivno savetima lekara, a na pitanje zašto se tako brzo vratio treniranju i to protivno volji lekara, rekao je: „Samo sam znao da se borim i bio sam dobar u tom. Nikada nisam želeo da prihvatim kad su mi govorili da se neću ponovo boriti, da možda neću ponovo hodati. To nikada nije moglo da se dogodi.“
Vini Pazienca je kasnije i ispričao da mu je zapravo najgori dan bio onaj kada su mu vadili šrafove iz lobanje, jer nikada ne bi verovao da nešto može toliko da boli: „Mislio sam da vrti šrafove na pogrešnu stranu, bilo je užasno!“ – izjavio je kasnije Vini. Kada mu je pomagalo skinuto i kada su i lekari počeli da veruju da će se Vini Pazienca, ipak, možda nekad vratiti u ring, on je nastavio da odlazi u teretanu, a posle nekog vremena je rešio i da na treningu ponovo uđe u ring i da proba da sparinguje sa nekim od svojih drugara. Kako je kasnije i sam izjavljivao najteže mu je bilo da nađe nekog da ga udari jako po glavi, kako bi testirao stanje svog vrata i da li može da izdrži udarce, jer su se svi plašili da ga udare u glavu i time mu potencijalno nanesu smrtonosne povrede. Ipak, uspeo je da nagovori jednog od svojih prijatelja da sparinguju, a posle bojažljivih prvih nekoliko rundi, prijatelj se konačno ohrabrio da ga malo jače udari i istestira mu vrat. Na svu sreću bilo je sve u redu i Pazienca nije osetio nikakve posledice.
15. decembra 1992. godine, samo 13 meseci posle stravične saobraćajne nesreće u kojoj je doživeo tešku povredu vrata, Vini Pazienca se i zvanično vratio u ring. Tada je u dosta zanimljivoj borbi i posle punih 10 rundi, jednoglasnom odlukom sudija uspeo da savlada Luisa Santanu i na taj način se trijumfalno vrati u ring. Ni tu Pazienca nije imao nameru da se zaustavi, pa je godinu dana posle te borbe, a dve godine posle teškog udesa, pobedom protiv Dena Šerija postao šampion u ne baš najprestižnoj IBO verziji. Do kraja karijere uspeo je Pazienca da savlada nekoliko renominaranih protivnika, da dođe do nekih prestižnih titula, ali i do mečeva sa nekim od najvećih bokserskih legendi poput Roja Džonsa i to iako je prethodno doživeo povredu posle koje su se mnogi pitali da li će ikada uopšte ponovo hodati.
„Najbolje je što ljudi govore ako je Vini Paz uradio to, onda mogu i ja. Uvek je fantastično kada ste u problemu za koji niko ne veruje da ćete se izvući, a vi im svima dokažete da su pogrešili. Šta god da je vaš cilj, osvajanje svetske titule, dobijanje posla ili učenje stranog jezika, moraćete se mnogo potruditi da bi se to i dogodilo.“ – izjavio je Vini Pazienca kada je već okončao karijeru o svom zaista nestvarnom povratku.
Nekoliko godina posle saobraćajne nesreće, Vini Pazienca je na sudu dobio ukupno 1,5 miliona dolara, zbog povreda pretrpljenih u udesu, a kako su izgledali njegovi treninzi sa sve medicinskim pomagalom zašrafljenim u glavu, koji su za neke hrabri, za druge ludi, a za treće jezivi, možete pogledati na snimku koji je pred vama.