Nakon odličnih igara Vladimira Jugovića u Crvenoj zvezdi, tri osvojena prvenstva i jednog Kupa šampiona, 1992. godine Vujadin Boškov ga preporučuje Sampdoriji i on odlazi u Đenovu. Tu provodi tri sezone i pruža sjajne partije. Sa „Sampom“ u sezoni 1993/94. osvaja Kup Italije i “overava kartu” za Torino. Godine 1995. Potpisuje za Juventus u kome igra izvrsno i postaje nezamenljiv deo tima. Vladimir Jugović je proveo u Juventusu dve sezone, od 1995. do 1997, godine i bio je vrlo važan deo Lipijeve „kaznene ekspedicije“ u pohodu na Ligu šampiona u sezoni 1995/1996. Jugović je za Juve odigrao 56 utakmica i postigao osam golova, ali jedan od njih duboko je u srcima navijača “crno-belog” dela Torina…
Bio je 22. maj 1996. godine i na stadionu “Olimpiko” igralo se finale Lige šampiona između Juventusa i Ajaksa. Na jednoj strani branilac titule, sa vanserijskim igračima… Van der Sar, braća de Bur, Blind, Davids, Finidi Džordž, Nvankvo Kanu, Litmanen, Klajvert… 
Na klupi Luj van Gal. Preko puta Anđelo Peruci, Ćiro Ferara, Pesoto, Konte, Didije Dešamp, Ravaneli, Del Pjero i Đanluka Vijali. Na toj drugoj klupi, pored trenera Marčela Lipija, između ostalih sedeo je i Vladimir Jugović koji nije mogao ni da sanja šta će mu to veče doneti.
„Crno-beli“ su poveli golom Fabricija Ravanelija već posle 13 minuta igre, ali to nije bilo dovoljno, „Kopljanici“ su napadali i poravnali rezultat par minuta pred odlazak na veliki odmor golom legendarnog Finca Jarija Litmanena. Upravo u tim trenucima Lipi je u igru umesto Kontea morao da uvede Jugovića.
U drugom poluvremenu nije bilo golova, pa se otišlo u produžetke gde je Juventus imao priliku povećati vođstvo preko Vijallia, ali je on pogodio prečku. Jedanaesterci su bili ti koji će odlučiti pobednika. „Kopljanici“ su dva puta bili neprecizni sa kreča, promašili su Edgar Davids u prvoj i Soni Siloj u četvrtoj seriji, Perucija su matirali Jari Litmanen i Arnold Šolten u drugoj i trećoj. Mrežu Edvina Van der Sara zatresli su Ćiro Ferara, Đanluka Pesoto i Mikele Padovano, pa je odlučujući penal trebalo da izvede Vladimir Jugović. “Lipi je na ceduljici napisao ko će pucati penale i dao ju je sudiji. Bio sam određen kao četvrti po redu, a Vijali kao poslednji. Ali neki su promašili pre mene….” – sećao se kasnije ovog događaja popularni “Juga”.
70 hiljada ljudi bilo je u transu, a Jugović je hladan kao led namestio loptu na belu tačku, podigao glavu i na njegovom mirnom licu mogao se videti čak i mali osmeh. Oči u oči sa ogromnim Van der Sarom. Četrnaestica Juvea se zaleće i šalje jednu brzu loptu u levi ugao. 
Holanđanin kreće u istu stranu, ali ne uspeva da stigne loptu. Ona neverovatnom preciznošću odlazi u malu mrežu, a Vladimir Jugović u legendu. Juventus je postao prvak Evrope! Slavlje je moglo da počne…
„Izazovi ovih nezaboravnih susreta su veoma lepi, jer igrač dobro zna da ima priliku da napiše istoriju svog kluba.“ – govorio je kasnije Jugović u toj važnoj večeri u Rimu. „Ali moram reći da sam se približio mestu za izvođenje prilično mirno. Zatim, kada sam video da je lopta prošla pored golmana Van der Sara, desno i u mrežu, znao sam da sam ušao u legendu Juventusa… Veoma sam ponosan na to.“
Vladimir Jugović je jedini srpski fudbaler koji je podizao „klepmavi pehar“ u svojoj karijeri igrajući za dva različita kluba. Pre Juvea, učinio je to i pet godina ranije sa Crvenom zvezdom u Bariju.
Podsetite se odlučujućeg jedanaesterca kojim je Jugović doneo titulu prvaka Evrope Juventusu 1996. godine: