Tri sekunde koje i danas izazivaju svađu

Do današnjeg dana to je jedan od najpoznatijih i najprepričavanijih sportskih mečeva oko kog se uvek „lome koplja“. Bio je to susret za koji poraženi ni danas ne priznaju da su izgubili, a pobednici mudro ćute i uživaju u svojoj pobedi. Reč je o finalu košarkaškog turnira na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine. Finalu u kojem su se sastali „hladnoratovski“ rivali, Sovjetski Savez i Sjedinjene Američke Države i za koje će mnogi reći da poslednje tri sekunde duela i dalje traju…

Čuvene poslednje tri sekunde

Olimpijske igre u Minhenu ostale su zapamćene po strašnom zločinu u kom su stradali izraelski sportisti, po neverovatnom uspehu Marka Špica, čuvenoj vežbi Olge Korbut, ali i po za mnoge najkontraverznijem košarkaškom meču svih vremena. U finalu košarkaškog turnira Amerikanci su bili apsolutni favoriti protiv Sovjeta. Svi su očekivali njihovu sigurnu pobedu. Međutim, mimo svih očekivanja, cela utakmica je bila potpuno izjednačena i u poslednji minut se ušlo sa velikom neizvesnošću. Sovjeti su vodili sa poenom prednosti kada je na tri sekunde do kraja meča fauliran američki igrač Dag Kolins. Pogodio je Kolins oba slobodna bacanja. On je doneo prednost Amerikancima i činilo se u tom trenutku novu zlatnu medalju za SAD u košarci na Olimpijskim igrama (Amerikanci do tad nikad nisu izgubili utakmicu na OI). Međutim, prava drama je tek predstojila…

Žarmuhamedov je izveo loptu do Belova (zapisnički sto pušta vreme da teče), Sergej Belov prihvata loptu, pokušava da dođe do pozicije da šutne na koš, ali ga sa zapisničkog stola zaustavljaju. Ipak, umesto kraja utakmice, što su očekivali Amerikanci, sudija pokazuje da je sa klupe Sovjeta zatražen tajm-aut. Amerikanci su protestovali. Smatrali su da su Sovjeti zakasnili sa traženjem tajm-auta i da je vreme isteklo. Međutim, sudije i zapisnički sto nisu uvažili njihove proteste. Tada zapisnički sto pravi veliki i neverovatan propust…

Akcija je izvedena tek iz trećeg puta

Umesto da sa zapisničkog stola vrate na semaforu vreme na tri sekunde, oni ostavljaju samo pola sekunde Sovjetima za zadnji pokušaj. Alan Žarmuhamedov ponovo izvodi loptu, a zapisnički sto pušta vreme i pre nego što je lopta nekog dotakla. Sirena za kraj utakmice se čuje i pre pokušaja Sovjeta. To dovodi do velikog slavlja Amerikanaca zbog osvajanja zlatne medalje. Ipak, još nije kraj drame…

Sovjeti protestuju zbog očigledne greške zapisničkog stola i posle njihovih burnih protesta, delagat i sudije odlučuju da meč još nije završen, da je do kraja meča ostalo tri sekunde i da Sovjeti imaju loptu. Usledilo je legendarno dodavanje Ivana Edeška preko celog terena za Aleksandra Belova. On prihvata loptu pod košem Amerikanaca, dok se dvojica njegovih čuvara sudaraju Belov ostaje sam i lagano postiže koš za pobedu i zlatnu olimpisku medalju Sovjetskog Saveza. Posle meča usledila je žalba iz tima SAD-a. Ona je došla i do vrha Međunarodnog Olimpijskog Komiteta, ali MOK nije uvažio žalbu Amerikanaca i Sovjeti su postali i zvanično olimpijski šampioni u košarci.

Amerikanci su odbili da prime srebrne medalje

Amerikanci su bili ogorčeni odlukama sudija, zapisničkog stola i MOK-a. Oni posle finala prave nesportski potez i odbijaju da se pojave na ceremoniji i prime srebrne medalje. Te medalje su do danas ostale nedodeljene. Nedugo posle finala su izložene u Olimpijskom muzeju u Lozani, gde se i danas nalaze. To je bio prvi slučaj u istoriji sporta da je neki takmičar odbio da primi osvojenu olimpijsku medalju.
Pogledajte ovu po mnogima kontraverznu završnicu koja je jedna od najčuvenijih u istoriji sporta. O toj završnici je snimljeno i nekoliko dokumentarnih filmova, kao i igrani film „Tri sekunde za večnost“. Posle gledanja snimka sami procenite ko je bio u pravu i da li su američki košarkaši imali pravo da se ljute.