Najsvetliji trenutak ženskog rukometa u Jugoslaviji bile su Olimpijske igre u Los Anđelesu 1984. godine. Na tom turniru su „Plave“ na pet mečeva zabeležile isto toliko trijumfa sa prosečno više od 8 golova razlike i zasluženo došle do svog prvog, a ispostaviće se i jedinog olimpijskog zlata. Da se nastup rukometašica Jugoslavije na tim Igrama ne pamti samo po osvojenoj zlatnoj medalji, pobrinula se Svetlana Kitić (tada Dašić), spektakularnim pogotkom iza leđa i to u susretu koji je odlučivao osvajača najsjajnijeg odličja.

Nije puno navijača u Pragu te večeri videlo piruetu i sjajan gol Anrija, niti su znali koliko je taj gol bitan… a on ne samo da je bio praznik za oči svakog ljubitelja fudbala, već je ispisivao istoriju Fudbalskog Kluba Arsenal...

"Nije trebalo to da uradim, ali iskreno, to je nešto što ne možeš da kontrolišeš. Dan nakon utakmice i svaki naredni sam se osećao jako usamljeno. Francuski savez me je kontaktirao tek kada sam izdao saopštenje... U petak, kada je sve otišlo predaleko, bilo mi je teško, bio sam na ivici, razmišljao sam o odlasku iz reprezentacije...“ - Ovim rečima Tijeri Anri opisao je svoja osećanja posle utakmice koja će mu zauvek ostati kao mrlja u karijeri.

Bilo je 4:2 za Bolton protiv Aston Vile u polufinalu Liga kupa 2004. godine, kada je Džej Džej Okoča u 80. minutu namestio loptu da izvede slobodan udarac. Sorensen, koji se već naprimao golova i već vadio loptu iz mreže posle slobodnog udarca Okoče na tom meču, samouvereno stavlja samo dva igrača u živi zid i fokusira se na svoju levu stranu očekujući udarac u nju. Ali Okoča ima drugi plan...

Na samom zalasku karijere Dimitar Berbatov prešao je u Monako i bez obzira što je zagazio u četvrtu deceniju legendarni Bugarin je postigao gol koji su navijači kluba iz Kneževine izglasali za "gol veka"...