Da je takva akcija izvedena u bilo kom trenutku meča bio bi to razlog da svi navijači "skoče" sa svojih mesta. Ali kada se doda da je u pitanju poslednja sekunda veoma važnog meča, onda ni ne čudi što kada je Rajko Prodanović "krunisao" fantastičan cepelin na terenu i tribinama je nastala "ludnica"...

Bio je to gol koji Banjalučani nikada neće zaboraviti i koji je izazvao nezapamćeno slavlje u ovom gradu. Bio je to gol i zbog kojeg Senad Lupić u šali zna da kaže da ga i dalje boli kičma, a taj gol će biti prava kruna jednog od najbajkovitijih duela u istoriji jugoslovenskog klupskog fudbala, koji će se pamtiti i po nestvarnom "Piksijevom" promašaju sa penala, za koji neki misle i da je bio nameran...

Samo retki pamte taj događaj i to uglavnom zbog dve stvari, nesvakidašnjem rezultatu utakmice - 5:5 i verovatno najlepšem golu u karijeri Edgara Davidsa koji je nizao protivničke fudbalere poput najboljih Brazilskih tehničara…

26. septembra 1995. godine, moćni Mančester Junajted je iz Kupa UEFA izbačen od strane kluba za koji većina britanskih navijača nikada nije čula, i čije ime Ser Aleks Ferguson verovatno nije mogao ni izgovoriti – Rotora iz Volgograda. U 89. minutu meča Mančester je izborio korner, a Traford je gledao kako Šmajhel lagano dotrčava do protivničkog šesnaesterca. Nakon par sekundi skače i glavom zabija loptu u gol. Navijači su bili oduševljeni iako je većina znala da je ispadanje neminovno.

"Kada je postigao taj gol protiv Real Madrida, pomislio sam, Havijere, ovo je novi Ronaldo!" - sećao se kasnije legendarni kapiten Intera, Havijer Zaneti. A taj pogodak tada 19-ogodišnjeg Adrijana bio je jedan od najsilovitijih slobodnih udaraca ikad viđenih na "Santijago Bernabeu", a govorilo se da je lopta putovala čak 170 km/h.