Bela Gutman je jedan od najvećih trenerskih umova u istoriji fudbala. Rođen je 27. januara 1899. godine u Budimpešti. Aktivno je igrao fudbal u Mađarskoj i Americi, ali najviše se pamti kao trener mnogih velikih klubova poput Milana, Sao Paola, Porta, Panatinaikosa… i naravno Benfike. Nakon što je sa Portom osvojio ligu 1959. godine, prešao je u Benfiku. A tamo je u početku napravio neverovatan haos…
Sukob zbog povećanja plate
Odmah po dolasku u Benfiku je uručio otkaze dvadesetorici igrača. Uveo je u tim mnoge mlade igrače, pa potom osvojio dve šampionske titule. Sa ekipom u kojoj je bio i Euzebio, sa kojim se navodno upoznao u berbernici i odmah rešio da angažuje tog 19-godišnjaka, Bela Gutman je dvaput u nizu osvajao Kup šampiona. U leto 1961. godine pobedio je Barselonu u finalu sa 3:2, a sledeće godine je u finalu gubio od Reala sa 2:0 i 3:2, ali je ipak uspeo sa svojim timom na kraju da slavi rezultatom 5:3. Nakon osvajanja drugog Kupa šampiona, Gutman je od čelnika kluba zatražio skromno povećanje plate. Međutim, predsednik kluba ga je drsko odbio…
Razočarani Mađar je posle odbijanja od strane predsednika rekao osvetničku rečenicu i ispostavilo se bacio kletvu na Benfiku koja i dan dans odzvanja u ušima svih pristalica lisabonskog kluba. „Od sada, pa za 100 narednih godina, nećete osvojiti niti jedan evropski trofej.“ – Prorekao je tada Gutman i otišao u urugvajski Penjarol. Verovatno da tada niko u klubu nije mnogo mario za njegove reči. Međutim, vreme je pokazalo da je bacio ozbiljnu kletvu, a da je Benfika postala najmalerozniji klub Evrope…
Poraz za porazom u finalima
Već 1963. godine izgubili su u finalu od Milana rezultatom 2:1. U leto 1965. godine Inter je bio bolji sa 1:0 u meču za klupskog prvaka Evrope. Sezona 1967/1968 donela je novo razočarenje za navijače Benfike. U finalu Kupa šampiona Mančester Junajted je posle 1:1, slavio u produžecima sa 4:1. Nakon deset godina pauze, 1983. godine, u finalu Kupa UEFA, posle 0:1 na terenu Anderlehta, 1:1 u revanšu nije bilo dovoljno za pehar. Već 1988. godine pružila se nova prilika. Finale Kupa šampiona protiv PSV-a. Posle 0:0 Holanđani su bili bolji – 6:5 sa „bele tačke“.
U Kupu šampiona Benfika je do finala dogurala i u sezoni 1989/1990. Milan je uzeo pehar pobedom od 1:0. U Ligi Evrope 2013. godine ponovo finale i ponovo poraz, ovoga puta od Čelsija sa 2:1 golom u samom finišu meča. Onda 2014. godine u finalu Lige Evrope Benfika je izgubila na penale od Sevilje što je neverovatni osmi poraz u finalima. Nema navijača koji se nakon ovih utakmica nije setio Bele Gutmana...
Nije pomoglo ni što se Bela Gutman vratio na klupu
Zanimljivo je da se Gutman posle 1962. godine vratio u klub na kratko. Bio je trener u sezoni 1965/66 kada je ekipa poražena u četvrtfinalu tadašnjeg Kupa evropskih šampiona. Tada je opet napustio klub i više se nije vraćao u Benfiku, ali je kletva ostala da kao duh lebdi nad „La Lužom„. Posle odlaska iz Benfike, ni Mađar nije nizao uspehe. Radio je u šest različitih klubova tokom 11 godina i nije osvojio niti jedan trofej. Inače, reč je o čoveku koji je uneo revoluciju u svet fudbala sa formacijom 4-2-4, a čuven je po izreci da je za svakog trenera fatalna treća sezona u klubu.
Legendarni mađarski stručnjak preminuo je 1981. godine i sahranjen je na jevrejskom groblju u Beču. Tokom godina to jevrejsko groblje postalo je pravo hodočašće navijača Benfike. Te 1990. godine finale Kupa šampiona igralo se baš u Beču. Tada je čuveni Euzebio otišao na grob Gutmana i molio za oproštaj – ali uzalud. Prokletstvo Bele Gutmana i dalje traje. Da li će tako biti sve do 2062. godine?