Egipćanin Mohamed Ali Rašavn je imao vrhunsku sportsku karijeru. Osvajao je medalje na svetskim šampionatima i Olimpijskim igrama u džudou, ali mu je zlato izmicalo. Izgubio je dva finala svetskog prvenstva i jedno finala Olimpijskih igara. I upravo mu je to olimpijsko finale obeležilo karijeru. Mnogi će reći da je to finale u Los Anđelesu izvesno bilo njegovo. Ali… Mohamed Ali Rašavn odabraće da ostane dosledan svojim ljudskim učenjima, moralnim i verskim načelima, pa i ako to znači da nikada neće postati olimpijski šampion, što mu je bio životni san…
Jamašita je bio apsolutni favorit za zlato
Jasuhiro Jamašita bio je gotovo izvesno najbolji džudista na svetu tih godina. Pred Olimpijske igre u Los Anđelesu je bio četvorostruki svetski šampion. Ipak, olimpijsko zlato mu je nekako uvek izmicalo. Zbog toga je u Los Anđelesu imao verovatno poslednju priliku da veličanstvenu karijeru kruniše olimpijskom zlatnom medaljom. I mnogi su bili ubeđeni da će se to dogoditi. Međutim, već u početnim rundama Japanac će doživeti peh. Posle jednog duela na startu turnira njemu je pokidan mišić lista desne noge. I pored te užasne povrede Jamašita nije odustajao. On je „na jednoj nozi“ došao do finala. Ipak, svaki nastup mu je dodatno pogoršavao povredu. Svaki naredni udarac u povređenu nogu mogao je da bude koban po Japanca i da utiče da ima trajne probleme sa desnom nogom. Međutim, Jamašita to nije poremetilo. On je i u finalu bio spreman da rizikuje sve kako bi došao do toliko željenog zlata…
Protivnik Jamašita u finalu je bio Mohamed Ali Rašavn. Egipćanin je bio fantastičan u Los Anđelesu. Pobeđivao je redom protivnike i došao do prilike da se bori za olimpijsko zlato, o kojem je godinama sanjao. Kako je kasnije pričao, maštao je da će doći do finala u Los Anđelesu i da će u borbi za zlatnu medalju savladati legendarnog Jamašita. Neverovatno, ali njegovi snovi su se pretvarali u javu. Uz to, postao je heroj u Egiptu i velika zvezda. Egipćani su od 1948. godine čekali osvajanje olimpijskog zlata i verovali su da će im Mohamed Ali Rašavn doneti to toliko željeno odličje. Trebalo je „samo“ da savlada povređenog Jamašita. Ipak…
Mohamed Ali Rašavn je uporno izbegavao desnu nogu Japanca
Japanac je na strunjaču izašao hramljući. Bilo je svima jasno da je ozbiljno povređen. Znao je to i Egipćanin, kao i njegovi treneri. Oni su mu sugerisali da od starta napadne Jamašitovu desnu stranu, da ga udara po desnoj nozi i da ga sa te strane obori, ali je Mohamed Ali Rašavn uporno išao na drugu stranu. Činilo se kao da ne čuje savete trenera. Radio je sve suprotno od onoga što je dogovoreno. A onda…
Uspeva Jasuhiro Jamašita da prebaci borbu u parter. Tu je bio briljantan i na sjajan način uspeo da dođe do trijumfa. U jednom trenutku u parteru uspeo je Mohamed Ali Rašavn da obmota desnu nogu Jamašita, ali se Japanac brzo oslobodio. Ili ga je Egipćanin pustio. U svakom slučaju Jamašita je konačno uspeo da ostvari svoj san i osvoji olimpijsko zlato, dok je Mohamed Ali Rašavn strunjaču napustio „samo“ sa srebrom. On je na taj način malo razočarao zemljake, ali i trenere. Oni nisu mogli da veruju da je izgubio od ozbiljno povređenog protivnika, ali i da je taktički toliko loše nastupio u finalu i da nije iskoristio slabosti protivnika. A onda je stiglo objašnjenje…
Brojna priznanja za Egipćanina
Novinari su posle finala pitali Egipćanina zašto nije slušao uputstva trenera i da li je uopšte znao za povredu svog protivnika. On je odgovorio potvrdno. Potom je objasnio da je znao da je Jamašita ozbiljno povređen, da je neverovatno koliko je Japanac rizikovao u tom finalu, da je bio svestan da ako ga udari može ozbiljno da ga povredi i da to nikako nije želeo, jer izuzetno poštuje legendarnog šampiona i da ga je sve to sprečilo da u finalu da sve od sebe. Novinari su insistirali da je Mohamed Ali Rašavn na taj način propustio životnu priliku da ostvari san. Uslediće odgovor Egipćanina koji će mnoge ostaviti bez teksta. „Moja vera i moj moral me sprečavaju da udaram povređenog čoveka i da mu zbog medalje upropastim budućnost.“ Mohamed Ali Rašavn je nakon toga dobio ovacije. On je konferenciju napustio uz aplauze i kao heroj. Kako je i zaslužio.
Nakon svega Egipćanin je dobio zaslužena priznanja. On je dobio počasnu zlatnu medalju od organizatora Igara u Los Anđelesu, kao i najveća svetska sportska priznanja za fer-plej. Dobio je i još brojne počasti. U svojoj zemlji je dodatno stekao status heroja, a i danas je poznat kao jedan od najvećih primera pravog sportiste. Uz to je i veoma cenjen i poštovan u Japanu, države iz koje i potiče džudo.
Mohamed Ali Rašavn se nije pokajao
Godinama kasnije novinari su posetili Egipćanina. Želeli su da ga pitaju šta decenijama kasnije misli o finalu u Los Anđelesu. „Znao sam da je povredio nogu tokom početnih rundi. Više nije mogao da prikaže sve što zna. Nisam želeo tako da pobedim. Nisam želeo da ljudi kažu da sam pobedio samo zato što je Jamašita bio povređen. Jednostavno, nisam želeo za sebe takvu pobedu. U to vreme sam protivnike napadao sa obe strane. Međutim, u finalu nisam mogao svom silom da idem na povređenu nogu svog protivnika. Bio sam zbog sebe razočaran posle finala, ali i presrećan zbog njega. Naravno da sam i pre finala znao za njegovu povredu i to me jeste sprečilo da dam maksimum, ali se ne kajem. Ništa ne bih promenio!“ – Objasnio je Mohamed Ali Rašavn.
Egipćanin je rekao da je ponosan na sva priznanja koja je dobio i objasnio suštinu sporta za njega. „Sport je prečesto postao sličan ratu, ali mi se moramo vratiti njegovim osnovama. Sportista mora poštovati protivnika, ‘učenici’ moraju poštovati ‘učitelje’, sudije moraju poštovati takmičari. Poštovanje mora ići i u obrnutom smeru.“ – Poručio je Mohamed Ali Rašavn.
Mnogi će reći da je potez Mohameda Ali Rašavna bio za divljenje i da je to jedan od najvećih fer-plej poteza u istoriji sporta. Podsetite se finalne borbe iz Los Anđelesa, borbe u kojoj je jedan borac pokazao nadljudsku volju i snagu, a drugi da olimpijsko zlato nije vredno da se pogaze ljudska i moralna načela.