Te 2006. godine Branko Jorović je bio jedan od boljih krilnih igrača u Evropi. Zbog toga nije bilo iznenađenje kada je dobio poziv da igra za reprezentaciju Srbije i Crne Gore na Svetskom prvenstvu u Japanu, ali i postigao dogovor sa Đironom, koju je predvodio Svetislav Pešić, vredan 1.500.000 eura. Reprezentacija je na tom šampionatu bila desetkovana. Očekivalo se da Branko Jorović bude jedan od najbitnijih igrača u tom timu, kao i da sa Đironom naredne sezone igra zapaženu ulogu u ACB ligi, ali… Nažalost, biće sve drugačije…
Povreda na pripremama reprezentacije
Došao je Branko na pripreme reprezentacije potpuno zdrav. Na početku priprema radio je odlično i polako ulazio u pravu formu. A onda se dogodio peh. Osetio je Jorović problem sa leđima, ali mu nije pridavao veliku pažnju. Nastavio je da trenira i verovao da će se problem brzo rešiti. Ipak…
Pred put reprezentacije u Japan stanje povrede Branka Jorovića se pogoršalo. On je imao ozbiljne probleme, nije mogao da igra u pripremnim mečevima, ali i pored svega nije želeo da odustane. Gledao je da zaleči svoju povredu kako bi ispunio san i zaigrao za reprezentaciju na velikom takmičenju. Znao je da dosta rizikuje, ali to ga nije puno zanimalo. Na kraju je uspeo da ispuni san. Zaigrao je za reprezentaciju na SP-u u Japanu i to na poslednja dva meča, međutim, platiće preveliku cenu…
Branko Jorović se nikada nije pokajao
Po povratku iz Japana ispostaviće se da je povreda Jorovića veoma ozbiljna. On neće uspeti da prođe lekarske preglede u Đironi i ostaće bez već dogovorenog ugovora. I ne samo to. Branko Jorović imaće brojne intervencije i probleme sa povredama zbog kojih nikada više neće zaigrati na prethodnom nivou. Može se reći da mu je zadobijena povreda na pripremama reprezentacije uništila karijeru. Po nekim procenama sve bi bilo drugačije da Jorović nije insistirao da i pored bolova nastavi pripreme i zaigra u reprezentativnom dresu. Međutim, on se nikada nije pokajao zbog te odluke…
„Zaista se nisam štedeo, za mene je reprezentacija bila vrhunac karijere, zadovoljstvo i velika čast. I dan-danas mislim tako, jer igranje za Srbiju ne može da se meri ni sa čim. Ne kajem se nijednog trenutka. Više mi je krivo što zbog te povrede kasnije nisam mogao da budem član reprezentacije nego što sam se povredio. Iskreno, nikada nisam pomislio na ugovor ni na to šta rizikujem. To svi znaju. Sanjao sam da se oporavim i igram sa grbom na grudima. Čak sam odigrao nekoliko utakmica pod injekcijama. To svakom igraču treba da bude nešto najsvetije. Ako neko ima ozbiljan razlog da otkaže selektoru, kao što su povrede, premor, onda je to opravdano, ali neke gluposti ne opravdavam.“ – Rekao je kasnije u jednom intervjuu Branko Jorović.
Zaboravljen od saveza
Nažalost, Branko nikada nije dobio tretman kakav je zaslužio. Njega su savez, košarkaški radnici, pa i navijači, brzo zaboravili. O tome je i sam govorio u jednoj prilici. „Ja sam izgubio ugovor, sve. Ne samo novac od tog ugovora, nego i vrhunsku karijeru narednih godina, jer, kako su tada stručnjaci tvrdili, bio sam među tri igrača u Evropi na toj poziciji. A Savez me nije ni osigurao. Najviše me boli što su mi tada svi okrenuli leđa. Kasnije mi čak ni šansu nisu dali, bar probu kad sam se oporavio.„
Branko Jorović je primer patriotizma i požrtvovanosti. On je rizikovao sve da bi nastupio u nacionalnom dresu, ali nažalost nikada nije dobio tretman kakav je svojom odlukom zaslužio.