U fudbalu postoje golovi koji se pamte decenijama, spektakularne odbrane, neverovatni driblinzi i istorijske pobede. Ali postoje i trenuci koji traju svega nekoliko sekundi, a ostanu zauvek urezani u kolektivno pamćenje navijača. Jedan od takvih dogodio se 22. aprila 2015. godine na stadionu „Stade Louis II“ u Kneževini Monako, tokom revanš utakmice četvrtfinala UEFA Lige šampiona između Monaka i Juventusa. U glavnoj ulozi je bio Đorđo Kjelini…
Đorđo Kjelini je namerno zaustavio loptu rukom
Juventus je na revanš stigao sa minimalnom prednošću od 1:0 iz Torina. Znao je da ga očekuje težak posao protiv veoma organizovane ekipe Leonarda Žardima. Međutim, malo ko je mogao da pretpostavi da će glavna tema utakmice biti nešto što se dogodilo već u prvom minutu. Naime, Đorđo Kjelini je primio loptu na svom delu terena, okliznuo se i praktično je poklonio protivniku. Dok je Janik Fereira Karasko kretao ka lopti, iskusni italijanski štoper uradio je ono što je malo ko očekivao. Jednostavno je zgrabio loptu rukom. Sudija Vilijam Kolum odmah je pokazao žuti karton, a Monako dobio slobodan udarac.
Upravo zbog te neverovatne spontanosti ovaj potez je postao viralan. Internet je eksplodirao od fotomontaža. Kjelini je u roku od nekoliko sati bio prikazan kao golman, odbojkaš, košarkaš, ragbista, pa čak i superheroj koji spasava svet hvatanjem lopte. Društvene mreže bile su prepune šala. Njegova fotografija sa rukom na lopti postala je jedan od najpoznatijih sportskih mimova te godine…
Potez genija ili bezobrazluk?
I danas postoje dva potpuno suprotna mišljenja kada se priča o ovom incidentu. Prvo koje kaže da je Kjelini pokazao vrhunsku inteligenciju. Bio je svestan da je napravio ogromnu grešku, procenio je da bi protivnik mogao da izađe sam pred Bufona i u deliću sekunde odlučio da „žrtvuje“ žuti karton kako bi spasio ekipu. U svetu profesionalnog fudbala često se kaže da veliki defanzivci moraju da znaju kada treba napraviti taktički prekršaj. Po toj logici, Kjelini nije izgubio koncentraciju, već je doneo najbržu i najbolju moguću odluku u tom trenutku.
Druga grupa navijača smatra upravo suprotno. Za njih je to bio vrhunac bezobrazluka i primer ponašanja koje nema veze sa sportskim duhom. Namerno igranje rukom, još tako očigledno, mnogi su opisali kao potez koji bi trebalo strože kažnjavati. Mnogi su ga poredili sa Suarezovom odbranom gola rukom u legendarnom meču Urugvaja i Gane.
Šta vi kažete?
Ono što je posebno zanimljivo jeste da je Kjelini bio poznat upravo po tome što je uvek igrao na granici dozvoljenog. Tokom karijere izgradio je reputaciju jednog od najčvršćih i najlukavijih defanzivaca svoje generacije. Protivnicima je često ulazio „u glavu“, koristio iskustvo, snagu i fudbalsku inteligenciju kako bi stekao prednost. Mnogi će reći da je upravo zbog toga postao legenda Juventusa i italijanske reprezentacije.
Na kraju, Juventus je uspeo da sačuva rezultat 0:0 i plasira se u polufinale ukupnim rezultatom 1:0, pa se može reći da Kjelinijev trenutak panike nije skupo koštao njegov tim. Naprotiv, ostao je samo jedna od najzabavnijih epizoda te evropske sezone.
Jedno je sigurno, više od deset godina kasnije i dalje se vodi ista rasprava. Da li je Kjelinijeva ruka bila potez fudbalskog genija koji je u deliću sekunde spasio svoju ekipu ili primer vrhunskog bezobrazluka koji nikada ne bi smeo da bude slavljen? Odgovor će verovatno zauvek zavisiti od toga da li navijate za Juventus ili za njegovog protivnika.