Pred početak Olimpijskih igara u Meksiko Sitiju 1968. godine sportska javnost u Jugoslaviji velike nade je polagala u žensku plivačku štafetu 4×100 mešovito, koja je u medijima dobila naziv „Štafeta snova“. Članice te štafete su bile tada najveća plivačka zvezde u Jugoslaviji Mirjana Šegrt, potom Ana Boban i Zdenka Gašparac, kao i za većinu ljubitelja sporta anonimna devojka iz Splita Đurđica Bjedov. Štafeta „snova“ na kraju nije ispunila očekivanja, ali je zato zlatni olimpijski san u Meksiku ostvarila baš ona od koje to niko nije očekivao, „Splitska Đuke“ Đurđica – Đurđa Bjedov.
Senzacionalni trijumf Đurđice Bjedov
Zdenka, Ana i Đurđica su otišle na Olimpijske igre u Meksiko Siti samo kao članice štafete. Međutim, kad su već bile tamo, odlučeno je da se svaka oproba u pojedinačnoj konkurenciji i da ispliva najbolje što može. I tako je Đurđica nastupila u kvalifikacionim trkama u tada novoj olimpiskoj disciplini 100 metara prsno. Đurđica je odlično plivala u kvalifikacijama. Uspela je sa petim najboljim vremenom da se plasira u finale. Niko nije davao velike šanse u finalu za uspeh Đurđici Bjedov. Oobračun za zlatnu medalju se očekivao od dve najveće favoritkinje Galine Prozumenščikove iz Sovjetskog Saveza i Šeron Vihman iz Sjedinjenih Američkih Država. Ipak, u toj trci dogodiće se senzacija! Do tada plivačkome svetu potpuno nepoznata plivačica splitskog Mornara Đurđa Bjedov, posle jedne vrlo neizvesne trke, osvaja olimpijsko zlato ispred Prozumenščikove i Vihmanove.
Po završetku trke usledila je antologijska scena koje se i danas svi ljubitelji sporta sećaju. Đurđica Bjedov je pogledala sportskog komentatora Mladena Delića, koji joj je pokazao da je prva, na šta je jugoslovenska plivačica samo odmahnula kažiprstom, potpuno neverujući da je ona prva olimpijska šampionka u disciplini 100 metara prsno.
Đurđica Bjedov je zablistala i na 200 metara prsno
Finiša trke i svoje reakcije podsetila se Đurđica Bjedov mnogo godina kasnije, u jednom razgovoru sa novinarima. „To su trenuci koji se nikad ne mogu zaboraviti. Zaista, nisam znala da sam prva, da je zlatna medalja moja, da sam postala olimpijska pobednica. Plivala sam u drugoj stazi. Kada sam stigla na cilj pogledala sam prema semaforu, pa bacila pogled prema novinarima. Mladen Delić je skakao i pokazivao mi da sam prva. Sećam se, a to sam posle puno puta i videla gledajući snimak te trke, pokazala sam prstom prema sebi i rekla: „Ja, prva!? Ne!“ Trebalo mi je puno vremena da dođem sebi. Sanjala sam zlatnu medalju, i to ne samo jednom, ali sada se trebalo navići da to nije san nego stvarnost.“
Kod jugoslovenskih sportista u olimpijskom selu nastala je „ludnica“ zbog plivačkoga zlata, a u stanu Đurđe Bjedov u Splitu slavilo se na veliko. Ostaje zabeleženo da je Đurđici prvi telegram čestitke stigao od jugoslovenske sportske legende Leona Štukelja. Ipak, za Đurđicu tu nije bio kraj meksičke avanture. Ostalo je da dan kasnije nastupi u trci na duplo dužoj distanci. U kvalifikacijama trke na 200 metara prsno, Đurđica je plivala sve samo ne uverljivo. Ipak, uspela je nekako da dođe do finala. Potom je u finalu ponovo zablistala. Posle velike borbe starih poznanica sa trke na 100 metara, Đurđici je pripala srebrna medalja, iza Vihmanove, a ispred Prozumenščikove. Bio je to fenomenalan kraj meksičke bajke i još jedan uspeh koji od Đurđice Bjedov niko nije očekivao, devojke koja je u prestonicu Meksika otišla kao skoro potpuni anonimus, a u rodni Split se vratila kao najveća sportska zvezda Jugoslavije.
Spektakularan doček u Splitu
Da bi sve bilo kao u snu, morao se dogoditi i 31. oktobar 1968. godine. Tada je prilikom povratka sa Olimpijskih igara, rodni Split Đurđici Bjedov priredio veličanstven doček. Na Rivi i po okolnim mestima novu sportku junakinju je dočekalo oko 100.000 ljudi. Olimpijska pobednica koja je u rodni grad stigla sa velikim meksičkim sombrerom na glavi, bila je iznenađena i oduševljena dočekom. Od velike treme, uspela je da okupljenoj masi samo kaže: „Dragi moji Splićani, hvala vam!“
Uspeh Đurđice Bjedov sa Olimpijskih igara u Meksiko Sitiju je jedan od najvećih uspeha jugoslovenskog sporta. To je i svakako najbolji rezultat jugoslovenskog plivanja. Taj uspeh i danas preko 50 godina kasnije ne bledi, već pokazuje da je u sportu uz puno truda i malo sreće, ipak moguće ostvariti snove i kada to niko ne očekuje.