Kada je imao samo dve godine utvrđeno je da Džejson Mekelvejn boluje od autizma. Ovakve vesti veoma su teško pale njegovoj porodici, a prvi problemi su ubrzo primećeni. Džejson je veoma teško uspostavljao kontakte sa drugom decom, a školovanje je započeo u specijalnom odeljenju. Ipak, potom će se neke stvari promeniti…
Košarka kao lek
Kada ga je brat Džoš upoznao sa košarkom Džejson je počeo da se menja. On je mnogo zavoleo ovaj sport i počeo je redovno sa bratom da odlazi na treninge. Iako zbog zdravstvenog stanja nije mogao da igra košarku, ona mu je pomogla da se socijalizuje, da uspostavi bolje odnose sa drugom decom i da počne da vodi skoro potpuno normalno detinjstvo, kao da nema veliki zdravstveni problem. A onda su došli na red srednjoškolski dani…
Džejson je išao u „Greece Athena High School“ u predgrađu rodnog Ročestera. Tamo je njegovu ljubav prema košarci primetio i trener Džim Džonson. On je znao da Džejson Mekelvejn zbog bolesti ne može da se bavi košarkom, ali je njegovu posvećenost, redovne dolaske na treninge, kao i evidentnu ljubav prema košarci želeo da nagradi. Džim Džonson je postavio Džejsona za tim menadžera ekipe. Presrećni Džejson je uživao u svom novom zaduženju. Uvek je bio tu na treninzima, radio za tim sve što je trebalo, od brisanja parketa, do usluživanja igrača vodom i peškirima, a prisustvo treninzima je koristio i da dodatno poboljša svoje košarkaške veštine. Videvši njegovu veliku požrtvovanost za tim Džim Džonson je došao na jednu neverovatnu ideju kojom je želeo da dodatno nagradi i obraduje Džejsona…
Džejson Mekelvejn je zaigrao kao u transu
Dana 15. februara 2006. godine „Greece Athena High School“ je igrala poslednji meč u toj sezoni. Bio je to i poslednji košarkaški meč kao srednjoškolca za Džejsona Mekelvejna. Zbog toga je Džim Džonson odlučio da među igrače za taj meč uvrsti i Džejsona, kojem je naglasio da na taj način želi da on dobije svoj srednjoškolski košarkaški dres, ali i da će ga možda i malo pustiti da igra kako bi upisao nastup kao igrač u srednjoškolskoj karijeri. On nije želeo da se Džejson Mekelvejn previše uzbudi i uplaši pre meča, pa mu nije jasno stavio do znanja da će sigurno zaigrati, što je već unapred isplanirao. Potom je došao i taj duel protiv „Spencerport High School“-a…
Tim Džima Džonsona je ubedljivo vodio, a onda je on na oko 4 minuta pre kraja u igru ubacio Džejsona Mekelvejna. Saigrači su želeli da Džejson upiše i poene. Oni su mu konstantno u napadu dodavali loptu, a onda se desilo pravo sportsko čudo. Posle dva početna promašaja, Džejson Mekelvejn je počeo nestvarno da pogađa. Praćen „ludom“ podrškom od saigrača, ali i sa tribina, Džejson Mekelvejn je do kraja meča pogodio 6 trojki i jedan šut za 2 poena i upisao tačno 20 poena za samo 4 minuta. Bilo je to nešto nestvarno. Mladić oboleo od autizma na terenu je delovao poput najboljih košarkaša na planeti i kao da nema nikakav zdravstveni problem. On je meč okončao u naručju gotovo svih u dvorani. „Nije to nikakva velika stvar. Ja sam jedan običan, normalan, mladić!“ – skromno je poručio Džejson Mekelvejn za medije, koji su po saznanju za ovaj događaj „poludeli“…
Poseta Buša
Mediji širom sveta preneli su priču o Džejsonovom nastupu. Oni su i izvestili da je zahvaljujući košarci bolest Džejsona Mekelvejna ublažena i da se on vodi kao momak koji može da živi skoro potpuno normalan život. Usledili su brojni Džejsonovi intervjui, a on je postao i velika zvezda u SAD-u. Mnogi čuveni košarkaši su mu čestitali, a među njima i legendarni Kobi Brajant. Kobi je poručio Džejsonu da je on velika inspiracija za sve, pa i za njega. Ipak, jedno specijalno priznanje za Džejsona je tek usledilo…
Nekoliko nedelja nakon meča Džejsona je posetio i tadašnji predsednik SAD-a Džordž Buš mlađi. On je odlučio da zaustavi jedan svoj let ka Njujorku, kako bi se susreo sa Mekelvejnom. Prilikom susreta uručio je poklon Džejsonu i izjavio da je on dirnuo srce svih Amerikanaca, kao i da su svi opčinjeni onim što je uradio Džejson Mekelvejn.
Umalo nije snimljeno kako je igrao Džejson Mekelvejn
Priča o Džejsonu Mekelvejnu je jedna od najneverovatnijih sportskih priča ikada. On je dobijao brojna priznanja i nagrade, a kasnije je i radio kao motivacioni govornik. Zanimljivo je i da Džejsonov nestvarni nastup možda nikada ne bi dobio zasluženu pažnju da nije bilo njegovog školskog drugara Markusa Lusijana, koji je snimao školskom kamerom Džejsonov nastup, iako mu je rečeno da ne snima igru na terenu, ali je on na svoju ruku odlučio da snima Mekelvejnovu partiju.
Kako je izgledala nestvarna partija Džejsona Mekelvejna, koji je pokazao da ni opaka bolest ne može da ga zaustavi na putu da ostvari svoje snove, a koja je jedna od najneverovatnijih u istoriji sporta, možete pogledati na snimku koji je pred vama.