On je bio i ostao sportska ikona Meksika, on je po mnogima najbolji meksički sportista svih vremena, on je bio toliko popularan da su zbog njegovih borbi morali da budu izgrađeni novi, veći stadioni, on se bavio sportom koji na ovim prostorima je gotovo nepoznat, ali koji je u Meksiku strahovito popularan, on je postao i filmska i strip zvezda i to sve da mu u javnosti niko nikada nije video lice, on je Rodolfo Guzman Uerta “El Santo” (Svetac). Iako vam njegovo ime ne znači puno, apsolutno verujemo da ćete biti oduševljeni posle čitanja priče o njemu i da ga od danas nećete zaboraviti.
Rodolfo Guzman Uerta rodio se 23. septembra 1917. godine u gradiću Tulansega u Meksiku. Od malena je voleo sport, pa je još kao dete trenirao bejzbol i američki fudbal, da bi se nešto kasnije odlučio za borilačke veštine. Učio je džiju-džitsu, da bi se potom zainteresovao za rvanje, ali ne klasično, koje je popularno u Evropi i Aziji, već za luča-libre, ekstremno popularam sport u Meksiku, sličan američkom rvanju. Već sredinom tridesetih godina prošlog veka počeo je sa borbama, ali nije dostigao veliki uspeh. Probao je Uerta raznim “umetničkim” imenima da se probije na veliku pozornicu, bio je “El Hombre Rojo” (Crveni čovek), “El Demonio Negro” (Crni demon) i “El Murcielago II” (Palica II), ali ipak nije privukao preveliku pažnju navijača. Međutim, nadimak “Palica II” je podsećao na nadimak tadašnje zvezde luča-librea Hesusa Velaskeza, pa je on tužio Uertu, kome je posle odluke suda zabranjeno da više ikada nastupa u borbi pod tim nadimkom. 1942. godine Rodolfov menadžer Don Hesus Lomeli odlučuje se da okupi dobru grupu rvača, u koju je spadao i Uerta i predlaže mu da u borbi uvek bude u sivom (takmičari u luče-libreu skoro uvek nose maske koje im potpuno prekrivaju lice) i da za svoje novo “umetničko” ime odabere jedno od tri: “El Santo” (Svetac), “El Diablo” (Đavo) ili “El Angel” (Anđeo). Uerta se odlučuje da postane “El Santo”, a ta odluka potpuno će mu promeniti život i čini se da je od tada sve bilo drugačije…
“El Santo” je polako postajao ljubimac Meksika, mnogi su ga obožavali, a on je pored u ringu ostavljao jak utisak i van njega, zbog svog imidža. Naime, Uerta je odlučio da nikada ne izlazi iz uloge, pa se tako na javnom mestu nikada nije pojavljivao bez svoje maske na licu, na kojoj je napravio samo malo veći prorez za usta, kako bi mogao nesmetano da jede, a da ne skida masku. Sve što je radio bilo je sa maskom na licu, pa tako niko od njegovih mnogobrojnih obožavalaca nije znao kako on izgleda bez maske. Vrhunac svoje popularnosti “El Santo” je doživeo posle borbe protiv “Black Shadow”-a (Crna Senka) Alehandra Kruza Ortiza, koja se održala 7. novembre 1952. godine i u kojoj je Uerta uspeo da skine masku svom protivniku, što je po pravilima luča-librea značilo da “Black Shadow” u tom trenutku mora odmah da završi karijeru i ne sme nikada više da uđe u ring. Ta borba smatra se za najvažniju u istoriji ovog u Meksiku veoma popularnog sporta, ali i za jedan od najvažnijih sportskih događaja u istoriji Latinske Amerike. Taj meč je izazvao toliku pažnju da je dvorana u kojoj se održavao bila premala da primi sve zainteresovane, pa se krenulo odmah posle meča u izgradnju nove, kako na narednim mečevima “Sveca” ne bi bilo tih problema.
Osim pobede protiv Ortiza, za Uertinu karijeru je vrlo važan i poraz koji je doživeo godinu dana kasnije od svog velikog prijatelja, ali i rivala “Blue Demon”-a, u meču koji je takođe privukao veliku pažnju. Te borbe donele su status meksičkog heroja “El Santo”-u, čija je popularnost bila tolika da je postao junak mnogih stripova, animiranih, a kasnije i igranih filmova. Borio se “El Santo” u tim filmovima protiv Frankenštajna, zombija, vampira… i spašavao čovečanstvo od zla i to mnogo pre nego što su to radili neki drugi. I za vreme sve te enormno velike popularnisti, gotovo da niko sem njegove porodice nije znao ko je zapravo “El Santo” i kako on izgleda bez maske.
Posle 45 godina duge sportske karijere, čiji je vrhunac doživeo ipak početkom pedesetih, “El Santo” je odlučio da je u 65. godini života vreme za njegovo povlačenje iz sporta. Održao je nekoliko mečeva protiv svojih velikih rivala, u kojima je naravno trijumfovao, da bi potom uz suze mnogih gledalaca, njihov superheroj u sivom definitivno odlučio da ode u penziju. Godinu ipo dana posle povlačenja, krajem januara 1984. godine, “El Santo” je bio gost u popularnoj meksičkoj televizijskoj emisiji “Contrapunto” i odlučio se za šokantan potez. Bez ikakve najave odlučio je da podigne masku i prvi put pokaže svoje lice zemlji u kojoj toliko godina važi za heroja.
Samo nedelju dana posle te emisije, u svom rodnom gradu, “El Santo” je preminuo od posledica pretrpljenog srčanog udara, pa su mnogobrojni njegovi fanovi Uertino podizanje maske u emisiji “Contrapunto” proglasili kao njegov oproštaj od svojih obožavalaca. Po sopstvenoj želji, Rodolfo Guzman Uerta sahranjen je sa svojom maskom preko lica, a njegov pogreb se smatra jednom od najvećih i najtužnijih sahrana u istoriji Meksika.
23. septembra 2017. godine, Gugl je odlučio da obeleži 100 godina od rođenja legendarnog “El Santo”-a, postavivši njegovu masku na svoju početnu stranicu, a tom prilikom Felipe Kariljo Monsel, koji se bavi proučavanjem života “Sveca” objasnio je za meksičke medije koliki je u stvari on bio fenomen. “Dok su Amerikanci imali Supermena, Betmena ili Spajdermena mi smo imali Rodolfo Guzmana, “Sveca”, koji se borio protiv svih, od mumija do nacista, ali za razliku od američkih superheroja, on je postojao. Mogao si čitati stripove o njemu tokom nedelje, a onda za vikend otići u lokalnu dvoranu da ga vidiš kako se bori u ringu.” – objasnio je Monsel popularnost meksičkog “Sveca”.
Napisali smo na početku teksta da verujemo da ćete biti oduševljeni posle čitanja o životu Rodrigu Guzmana Uerte i nadamo se da nismo pogrešili i da ako ste ga tek danas upoznali, od danas nećete zaboraviti “El Santo”-a, po mnogima najboljeg meksičkog sportistu svih vremena i pravog meksičkog “Spajdermena, Supermena, Betmena…”