Filadelfija 1996. godine bila je središte prvog zvaničnog velikog šahovskog duela čoveka protiv mašine. Čovečanstvo je u tom meču predstavljao Gari Kasparov, tada aktuelni šampion planete u jednoj od federacija i bivši jedinstveni šampion sveta, za kojeg mnogi smatraju da je jedan od najboljih šahista svih vremena, dok je veštačku inteligenciju predstavljao računar kompanije IBM nazvan „Deep blue“, koji je kreiran specijalno za taj duel i za koji su iz kompanije IBM tvrdili da može da pobedi Kasparova. „Ako računar može da pobedi najbolje od najboljih u šahu, to znači da računar može komponovati najbolju muziku, napisati najbolje knjige, a ja u to ne mogu da poverujem.“ – izjavio je pre tog duela Gari Kasparov.
Meč u Filadelfiji je krenuo 10. februara 1996. godine, a već u prvoj partiji dogodio se šok. Posle bolje igre protivnika, Gari Kasparov bio je prinuđen da u 37. potezu preda partiju „Deep blue“-u, čime je ovaj računar postao prvi ikada koji je u normalnim, turnirskim uslovima, savladao u zvaničnom meču bivšeg prvaka sveta. Bio je to neverovatan ishod partije, koji je potpuno iznenadio i zaprepastio ljubitelje šaha, ali i potvrdio teorije onih koji su verovali da veštačka inteligencija može da parira ljudima čak i u šahu, igri za koju su mnogi tada verovali da računar nikada neće moći da je igra na potrebnom nivou da savlada igrače poput Kasparova. Ipak, dok je mnoge ovakav ishod prve partije šokirao, Gari Kasparov nije dozvolio da ga taj poraz uzdrma…
Već u narednoj partiji Kasparov će trijumfovati, a onda posle dva remija, zabeležiće jedan trijumf crnim, a jedan belim figurama i ukupnim rezultatom 4:2 slaviti u duelu protiv IBM-ove mašine. Gari Kasparov je za taj trijumf nagrađen sa 400.000 dolara i dok je on svoj trijumf objašnjavao kao pobedu čovečanstva, a mnogi od 6.000.000 ljudi, koliko je zvanično posmatralo taj duel preko interneta, njegovu pobedu tumačili kao dokaz da računari nikada neće doći do tog nivoa da savladaju šahovske majstore kao što je on, iz IBM-a su predložili revanš meč, obećavajući da će „Deep blue“ unaprediti do ponovnog duela, kako bi se još bolje suprostavio Kasparovu. Revanš je zakazan za maj 1997. godine, a mesto održavanja duela je promenjeno, pa se meč igrao u Njujorku.
Taj meč je krenuo potpuno suprotno od prethodnog, pošto je Kasparov slavio u prvoj partiji i to pošto je „Deep blue“ u 44. potezu „zabagovao“ i nije uspeo da odigra odgovarajući potez. Već naredna partija započeće kontroverzu koja će do danas pratiti ovaj duel, pošto će „Deep blue“ opet u 44. potez odigrati jedan potpuno nelogičan i skroz pogrešan potez, ali Kasparov neće registrovati tu grešku, odbijajući da poveruje da računar može tako da pogreši i predaće partiju već u narednom potezu, iako je mogao da izbori bar remi. Takav ishod potpuno će uzdrmati Kasparova, koji je po pričama ljudi koji su prisustvovali duelu osećao sramotu zbog neverovatnog previda, ali i koji će nastavak partija igrati na neuobičajen način i po procenama stručnjaka potpuno drugačije od svog prepoznatljivog stila, a mnogi su rekli i daleko od svog nivoa.
Naredne tri partije završene su remijem, pa je pitanje pobednika tog duela odlučivala šesta partija. Ona će potrajati samo 19 poteza, a u njoj će „Deep blue“ trijumfovati i to posle mnogih kontroverzi. Naime, u toj partiji IBM-ov računar povlačiće neke skroz nelogične poteze za dotadašnje mašine, žrtvovaće figuru i načiniti mnoge poteze kojim će vrlo brzo steći prednost i dovesti protivnika u bezizlaznu situaciju, ali i naterati mnoge da posumnjaju da je te poteze vukla veštačka inteligencija. Prvi će svoj bes pokazati Gari Kasparov, koji će tvrditi da je to bila prevara poput Maradonine „Božije ruke“, da je očigledno da su ljudi upravljali mašinom i odlučivali šta će se igrati i da računar nikada ne bi načinio potez kao u drugoj partiji ili žrtvovao figuru kao u poslednjoj partiji.
IBM je te optužbe odbacio, tvrdivši da se ljudski faktor nije mešao u odluke računara i njegovo povlačenje poteza tokom partije. Kasnije će mnogi šahisti tvrditi da su to bili definitivno potezi koji samo ljudi mogu da izvedu, ali će oni koji brane „Deep blue“ tvrditi da je računar naučio te poteze u pripremnim partijama protiv nekih velemajstora, da je jednostavno imao unapred postavljene specijalne poteze u određenim situacijama, a pojaviće se i teorija da je „Deep blue“ zapravo loše radio tokom tih partija, da mu se dešavalo da zabaguje i povuče pogrešne poteze, što je potpuno zbunilo i poremetilo Kasparova, koji je razmišljajući o potezima svog protivnika izgubio konce svoje igre i odigrao dosta ispod svog nivoa.
Ipak, i pored svih objašnjenja za poteze „Deep blue“-a i snimljenog dokumentarnog filma o ovom meču pod nazivom „The Man vs. The Machine“, mnogi ni danas ne veruju da bi računar uspeo da savlada Kasparova bez ljudske pomoći tokom partija. Gari Kasparov je kasnije izjavljivao da što više zna o meču shvata da su zapravo i „Deep blue“ i on igrali dosta loše te partije, da su danas računari mnogo bolji i napredniji nego što je to bio „Deep blue“ i da je dosta promenio mišljenje o tim mečevima.
Mnogi su kasnije tvrdili da je poraz Kasparova od IBM-ovog računara „Deep blue“ učinio da popularnost šaha i šahista dosta padne, jer ljudi ne žele da gledaju sportiste koji ne mogu da savladaju veštačku inteligenciju, ali i da čovečanstvo shvati koliko se veštačka inteligencija približila čovečanstvu i da će u budućnosti mašine sve češće uspevati da nadmaše ljude, pa čak i tako posebne kao što je to svakako Gari Kasparov.