Postoje fudbaleri koji igraju brzo, i postoje oni zbog kojih igra stane. Huan Roman Rikelme je oduvek pripadao ovoj drugoj grupi. Dok je fudbal oko njega jurio ka modernosti, on je ostajao veran staroj školi. Spor korak, podignuta glava i noga koja vidi ono što drugi ne vide. Nije bio tip igrača koji dominira statistikom, ali je dominirao prostorom i trenutkom. Kad je lopta bila kod njega, tribine su instinktivno ustajale. Jedan od tih trenutaka dogodio se 2012. godine, u okviru grupne faze Kupa Libertadores.
Rikelme je savršeno izveo prekid
Boka Juniors gostovala je čileanskoj Union Espanjoli u Santijagu, na stadionu „Santa Laura„. Bio je to važan meč u grupi. Libertadores ne prašta greške, a Boka je uvek igrala pod pritiskom istorije, trofeja i očekivanja. Union Espanjola je, sa druge strane, tražila svoju šansu protiv argentinskog velikana, oslanjajući se na domaći teren i disciplinu. Utakmica je bila tvrda, tipična za južnoamerički fudbal, sa mnogo duela, malo prostora i puno nervoze. A onda, sredinom prvog poluvremena, sudija je dosudio slobodan udarac za Boku, sa desne strane, naizgled predaleko za direktan šut. Rikelme je polako namestio loptu. Bez žurbe. Bez dramatike. Kao da se radi o treningu na popodnevnom suncu, a ne o Libertadoresu pred punim tribinama.
Svi su očekivali centaršut, ali niko nije očekivao takav. Desna noga je zahvatila loptu gotovo nežno, sa savršenim osećajem za prostor. Lopta se kotrljala iza leđa gotovo cele poslednje linije odbrane, tačno u prostor koji postoji samo u Rikelmeovoj glavi. Napadač Boke je utrčao u pravom trenutku skroz na levoj stativi i poslao loptu u mrežu. Gol koji se upisuje kao asistencija iz prekida, ali ostaje u sećanju kao mala fudbalska lekcija. Takvu putanju dati lopti, da krivom putanjom prođe iza leđa celoj odbrani a da golman ne uspe da regauje, mogao je samo Rikelme.
Meč je igran jer je to bio Kup Libertadores, jer Južna Amerika živi za te večeri i jer se takmičenja ne pamte po tabelama, već po trenucima. Rikelme je te večeri, u Santijagu 2012. godine, još jednom dokazao zašto će se neki igrači pamtiti dok god postoji fudbal. Podsetite se ove magije…