U finalu Evropskog prvenstva u košarci 1997. godine, Jugoslavija je pre svega perfektnom odbranom savladala Italiju sa 61:49 i tako odbranila zlatnu medalju osvojenu dve godine ranije u Atini. Bilo je mnogo antologijskih trenutaka tokom tog susreta, o nekima od njih kao što je Abiov „nokaut“ Saleta Đorđevića smo već pisali ranije, a danas se podsćamo trenutaka posle susreta, koji po mnogima najbolje opisuju timski duh te „Plave čete“.
Odmah pošto su na postolju dobili zlatne medalje i odslušali nacionalnu himnu, košarkaši Jugoslavije našli su se ispred kamera RTS-a gde je trebalo da prokomentarišu svoj veliki uspeh i dešavanja iz finalnog susreta. I dok je voditelj najavljivao šta gledaoce očekuje, Nikola Lončar je mahao u kameru zastavicom Jugoslavije, dok su Aleksandar Đorđević, Predrag Danilović i Dejan Bodiroga zagrljeni i u očigledno dobroj atmosferi iščekivali početak intervjua. Prvi je reč dobio tadašnji kapiten reprezantacije Aleksandar Đorđević, što je bio znak za početak „šoua“.
Dok se „Sale Nacionale“ trudio da ozbiljno odgovari na pitanje novinara, Predrag Danilović mu je prvo nešto šapnuo, da bi mu potom „stavljao magareće uši“. Tada se uključio i rekli bi mnogi uvek ozbiljni Dejan Bodiroga, koji je mazio kapitena po ćeli. Iako se Đorđević zaista trudio da ozbiljno odgovari na pitanje, ponašanje njegovih saigrača je očigledno uticalo i na njega, pa je u jednom trenutku započeo pevanje poznatog hita „Fijaker stari“. Iako je Đorđević želeo još nešto da kaže, ispred njega se pojavio Nikola Lončar, koji ga je zajedno sa Danilovićem i Bodirogom udaljio od mikrofona.
U tom trenutku novinar je odlučio da je sledeći na redu za razgovor Predrag Danilović, koji je odgovarao na pitanje o svojoj povredi zbog koje ja umalo propustio finalni meč. I dok je „Saša“ šaljivo odgovarao na to pitanje, a potom rešio da se zahvali na podršci svima kojima je smatrao da treba, Aleksandar Đorđević mu je „ukrao šou“, jer je „pozirao“ ispred kamere sa tompusom u ustima i podignuta tri prsta.
Usledio je nastavak proslave „Plavih“ i zahvaljivanje svima na podršci, ali su novinari u daljem toku intervjuisanja igrača, uspeli nekako da ih uozbilje. Ipak, početak intervjua i ponašanje Đorđevića i Danilovića pre svega, izazvalo je dosta pažnje i bio je mnogima najbolji pokazatelj timskog duha te reprezentacije Jugoslavije, koji je bio i jedan od najbitnijih faktora u velikim uspesima „Plavih“ tih godina.
Kako je izgledao antologijski intervju sa Aleksandrom Đorđevićem i Predragom Danilovićem posle osvajanja evropskog zlata 1997. godine, koji je pokazao koliko je dobra atmosfera vladala među jugoslovenskim košarkašima tokom EP-a u Barseloni, možete pogledati na snimku.