Grem Sunes je bio poznat po svom vatrenom temperamentu tokom igračkih dana i tu ludu neustrašivost preneo je kasnije i u menadžersku karijeru, posebno dok je bio na čelu turskog giganta Galatasaraja. Kao igrač, Sunes je bio srce dominantnog Liverpula kasnih sedamdesetih, dok je vrhunac njegove menadžerske karijere doživeo u njegovoj rodnoj zemlji kada je predvodio Rendžers do tri titule prvaka u kasnim osamdesetim. Nakon epizode u Škotskoj preuzeo je „dirigentsku palicu“ u Liverpulu koji je trenirao tri godine. Nakon perioda u klubu u kome se proslavio kao igrač tražio je novi izazov daleko od Premijer lige. Pronašao je u vidu Galatasaraja, koji je bivšeg vezistu „Crvenih“ imenovao za njihovog menadžera u leto 1995. godine. Tamo se verovatno najviše sećaju trenera Sunesa. On je svoje ime zauvek urezao u turski fudbalski folklor, ne samo po kupu i superkupu koje je osvojio, već i po jednom, iznenadnom, šokantnom činu…
„Slučaj“ zastava
Dogodilo se to na kraju finala Kupa Turske 1996. godine. Tada je Sunesova ekipa u najvećoj utakmici u kalendarskoj godini savladala svog najžešćeg rivala Fenerbahče. Ulozi su bili visoki, a tenzije još veće. Ogromno rivalstvo između ova dva kluba u Turskoj se često naziva „večitim“, a lošim odnosima pomogao je Sunsov postupak nakon te visokorizične utakmice. Nakon što je pobedio u dvomeču golom Dina Sandersa u produžecima, Sunes je utrčao na teren i postavio zastavu sa crveno-žutom bojom Galatasaraja u središnji krug terena na stadionu najvećeg rivala Fenerbahčea. Ovaj postupak umalo je izazvao nerede na ovom „vrućem“ stadionu u Turskoj.
Godinama kasnije, Sunes se prisetio incidenta i svojih motiva. „Jedan od njihovih potpredsednika (Fenerbahčea) je izjavio ‘šta Galatasaraj radi, potpisuje bogalja?’, mislio je na operaciju na otvorenom srcu koju sam imao. Igrali smo sa njima devet meseci kasnije u finalu kupa, dvomeču finala kupa. Pobedili smo u prvoj utakmici na našem stadionu 1:0, drugu utakmicu izgubili 1:0 posle devedeset minuta. Išlo se u produžetke. Din Sanders, zaista dobar igrač i sjajan napadač, pre nego što je i dotakao loptu, ustao sam znajući da će postići gol. Osvojili smo trofej i posle utakmice svi naši igrači su otrčali na jedan kraj gde su bili naši navijači i predata im je velika velika zastava…“ – Započeo je izlaganje legendarni trener.
Grem Sunes se pokajao
Objasnio je potom Sunes šta se dogodilo u „spornom“ momentu… „Svi igrači su se smenjivali da mašu, a onda je bio red na mene. Ja sam nekoliko puta mahnuo, a onda se okrenu da je predam nekome. Držao sam zastavu i gledao u tribine ne bih li video lice tipa koji me je nazvao bogaljem. Nešto kao, ‘pokazaću ti ko je bogalj’. Otrčao sam do centra terena, zaboo zastavu i okrenuo se i shvatio sam da se svi navijači sada penju preko ograde i razmišljao ‘možda ovo nije bila tako dobra ideja.‘“
Situacija se dramatično i brzo pogoršala. Kako je Sunes objašnjavao dok se prisećao da ga je policija ispratila sa terena. Na kraju krajeva, situaciju možda najbolje sumira Sunesova konačna procena. „To je jedna od onih stvari za koje biste želeli da niste uradili, ali je u tom trenutku izgledala kao dobra ideja.„
Za Fenerove pristalice postao je „persona non grata“ dok su ga Galatove dizale u nebesa. Toliko su ga obožavale zbog ovog postupka da su dvadeset godina kasnije jednu od koreografija posvetile upravo tom detalju. Kako je sve izgledalo podsetite se u videu koji je pred vama.