Osvajanjem srebrne medalje u disciplini 50 metara slobodna na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine, tada dvadesetjednogodišnji Duje Draganja postao je jedan od najboljih hrvatskih plivača svih vremena, ali i nova velika nada svetskog plivanja. Kada je godinu dana kasnije ponovio taj rezultat na Svetskom prvenstvu u Montrealu privukao je dodatnu pažnju ljubitelja plivanja. Posebno je Draganja oduševio Katarane, koji su smatrali da bi bilo lepo da nastupa za njihovu zemlju i na taj način podigne ovaj sport u toj prebogatoj azijskoj zemlji.
Krajem 2005. godine, u hrvatskoj javnosti je kao „bomba“ odjeknula vest da Katar nudi milion dolara najboljem hrvatskom plivaču i jednom od najboljih hrvatskih sportista u tom trenutku, Duje Draganji, kako bi od naredne godine nastupao pod zastavom njihove zemlje. I dok je Draganja govorio kako je ponuda primamljiva i kako su mu iz Katara ponudili uslove kakve je mogao samo da sanja, hrvatska javnost „pritiskala“ je svoje ministarstvo sporta, ali i plivački savez da ne dopuste da ovaj sjajni plivač više ne nastupa pod „Šahovnicom“. Pokušao je tada Hrvatski plivački savez da napravi sponzorski tim oko Draganje, pregovarao je sa nekoliko domaćih kompanija, da bi na kraju navodno i dogovorio saradnju sa Croatia osiguranjem, koji je trebao Draganji da uplati 800.000 dolara za period od naredne četiri godine. Ipak, i pored pisanja medija da je dogovor postignut, Croatia osiguranje je odbilo da uplati sumu Draganji, čime su pregovorili propali. Mediji su kasnije pisali da tražena cifra nije tačna i da se zapravo radilo o sumi od 200.000 dolara. Detalji pregovara su uzburkali hrvatsku javnost, koja je smatrala da patriotizam ne treba da se kupuje i koja je zbog celokupne situacije „osula paljbu“ po Draganji.
Cela ta „afera“ oko njegovog sponzorisanja, samo je ubrzala odluku Draganje, koji se potom obratio javnosti saopštenjem: „Svestan sam da je ono što mi se nudi za hrvatske prilike odlična ponuda, ali u svemu tome previše je nesigurnosti. Katar mi je sa druge strane ponudio odlične uslove o kojima jedan plivač može samo sanjati.“ – napisao je između ostalog Draganja u saopštenju, dodavši da je odlučio da prihvati ponudu Katara, ali se i zahvalivši svima onima koji su pokušavali da urade sve da bi on i i dalje plivao pod zastavom Hrvatske. I taman kada je objavljeno da je Draganja potpisao ugovor sa Katarskom plivačkom federacijom i kada se činilo da je situacija rešena i da će Duje od narednih takmičenja nastupati za Katar, dogodio se preokret…
Posle nekog vremena nagađanja i pitanja javnosti šta se dešava sa „slučajem“ Draganja i da li Duje zaista prelazi da nastupa za Katar, plivač se oglasio saopštenjem, u kome je između ostalog pisalo: „Na svojoj sam koži osetio kako novac nije garant sreće, ma koliko to glupo zvuči.“ – bila je rečenica iz saopštenja o kojoj su mediji najviše pisali, a u saopštenju je Duje Draganja rekao da se ipak odlučio da ne pređe da nastupa za Katar. Tim saopštenjem je zvanično završena „drama“ oko toga za koga će u budućnosti nastupati Duje Draganja, ali javnost nije prestala da se bavi ovim „slučajem“, pre svega zato što mnogi nisu verovali Draganji i njegovim iznenadnim razlozima za odbijanje bogate ponude iz Katara.
Tako su pojedini mediji pisali da Draganja zapravo nije otišao u Katar, jer ta zemlja nije uspela da „kupi“ dovoljno plivača za štafetu, pa su odustali i od Duje. Pisali su još i da je probleme oko „transfera“ Draganje počeo da pravi i Međunarodni olimpijski komitet, kome se nije svidela ovakva trgovina plivačima, ali i da je problem bila i eventualna kazna za Draganju, zbog koje bi on morao da pauzira bar godinu dana. Tada su pojedini mediji posebno isticali i da je Duje ipak dobio velike sponzorske ugovore u domovini, koji su iznosili skoro 500.000 dolara, ali i da je u svom saopštenju rečenicom: „Žao mi je što su se novinari toliko uhvatili ove teme, ali da nije bilo tog pritiska javnosti, možda bi se stvari drugačije završile.“, negde indirektno poručio da je od nastupa za Katar ipak odusta zbog pritiska javnosti, a ne zbog toga što „novac nije garant sreće“. Zanimljivo je i da kod većine hrvatske javnosti utisak o Draganji nije se promenio ni posle njegove odluke da odustane od nastupa za Katar, pa su ga često navijači u komentarima nazivali „plaćenikom“ i „izdajnikom“.
Karijera Duje Draganje posle „slučaja Katar“ sticajem okolnosti krenula je nizbrdo, pa on nikada više nije ponovio sjajne rezultate iz 2004. i 2005. godine. Mnogi su u tome videli „pravdu“, dok su drugi govorili da je razlog za to što je pritisak na njega posle te situacije bio preveliki. Situacija oko Duje Draganje samo je jedna od mnogih u sportu koja je izazvala veliku polemiku oko toga da li sportistima uopšte treba dozvoliti promenu državljanstva i nastup za zemlju sa kojom nemaju nikakve veze, ali i pitanje na koje i od vas očekujem odgovor, a koje glasi: Kolika je zapravo cena patriotizma i da li treba osuđivati sportiste koji zbog velikog novca se odluče na promenu državljanstva?