Posle odlične karijere na Univerzitetu Sirakjuz, koji je doveo i do šampionske titule, Karmelo Entoni je na jednom od najjačih draftova ikada izabran sa 3. mesta od strane Denver Nagetsa. Ispred njega su se na draftu te 2003. godine našli samo Lebron Džejms i Darko Miličić, a iza Dvejn Vejd, Kris Boš, Dejvid Vest, Kendrik Perkins, Luk Volton i mnogi drugi… Od kako je ušao u ligu od Entonija su se očekivale velike stvari, a on je već u svojoj ruki sezoni pokazao ogroman potencijal.
Igrao je Karmelo Entoni odlično iz utakmice u utakmicu, već 7. novembra 2003. godine u svojoj šestoj utakmici u NBA ligi postigao je protiv Klipersa 30 poena, čime je postao drugi najmlađi igrač u istoriji lige koji je postigao 30+ poena na meču, odmah iza Kobija Brajanta. Već 9. februara naredne godine, tokom meča sa Memfisom, dostigao je granicu od 1000 postignutih poena, iako je odigrao tek nešto preko 50 mečeva, a već 30. marta postigao je 40 poena u pobedi protiv Sijetla, čime je postao i drugi najmlađi igrač sa tim dostignućem. Uz to, predvodio je Denver do 43 pobede u sezoni, čime su Nagetsi uspeli da uđu u doigravanje u veoma jakoj Zapadnoj konferenciji, iako su godinu dana ranije završili sezonu sa samo 17 pobeda i 65 poraza. Sjajne partije donele su Entoniju svakog meseca priznanje za najboljeg novajliju u Zapadnoj konferenciji, ali ne i na kraju priznanje za najboljeg novajliju sezone…
Dok je Karmelo Entonio „dominirao“ rukijima na Zapadu, to isto je u Istočnoj konferenciji radio njegov „ljuti“ rival Lebron Džejms. Igrao je Džejms odlično tokom cele sezone, uspeo je dosta da popravi skor Kavsa te sezone, bio je najbolji novajlija svakog meseca u Istočnoj konferenciji i mnogi su se pitali kome će na kraju pripasti priznanje za rukija sezone. Pojedini analitičari tvrdili su da ta nagrada treba da bude „podeljena“, kao u nekoliko slučaja ranije, a mnogo njih je smatralo da blagu prednost ima Entoni, jer je bio bolji od Džejmsa u gotovo svim statističkim kategorijama (osim u asistencijama), uz to je, za razliku od Lebrona, uspeo da odvede svoj tim u plej-of. Ipak, nije bilo ni malo onih koji su tvrdili da je Džejms bio bolji, da igra bolje u defanzivi, da ima veći uticaj na igru saigrača, da je kvalitetniji košarkaš i da mnoge stvari koje on radi na terenu se ne vide u statistici. I dok su analitičari imali dilemu, sportski novinari koji su dodeljivali nagradu očigledno nisu, čak 78 od 118 njih dalo je prednost Džejmsu, pa je Lebron ubedljivo dobio priznanje za rukija godine.
„Svako neka misli šta želi, ali ja stvarno ne znam šta sam još trebao da uradim da bih zaslužio nagradu.“ – izjavio je posle objavljivanje odluke Karmelo Entoni. „Nagrada je mogla da ode obojici, Entoni je imao fenomenalnu sezonu, a ja sam očekivao da ćemo nagradu ‘podeliti’.“ – bila je prva reakcija Lebrona Džejmsa.
Odluka koju je donela komisija učinila je da Karmelo Entoni postane prvi igrač u istoriji NBA lige koji je svakog meseca proglašavan za najboljeg rukija tog meseca u svojoj konferenciji, a na kraju nije dobio titulu rukija sezone. Ipak, da je odluka bila drugačija, da je Karmelo Entoni proglašen za rukija sezone, Lebron Džejms bi takođe na taj način ispisao istoriju i postao prvi igrač koji je osvojao priznanja za rukija meseca, a ostao bez nagrade za rukija sezone. Mnogi fanovi lige su tih dana vodili polemiku da li je odluka bila ispravna i da li je Lebron pre Karmela zaslužio priznanje za rukija godine, a te polemike su ostale do danas. I dok je nesumnjivo da je Lebron Džejms imao bolju karijeru, ostaje pitanje za mnoge, koji od dvojice vrhunskih igrača je imao bolju ruki sezonu i ko je zaslužio priznanje za rukija godine, o čemu očekujemo da čujemo i vaše mišljenje.