Svetlana Horkina je legendarna ruska gimnastičarka, verovatno poslednja velika zvezda svetske gimnastike, koja je bila poznata i kao kraljica dvovisinskog razboja. Osvojila je na Olimpijskim igrama, svetskim i evropskim prvenstvima čak 24 zlatne medalje. Dugo godina je bila prva dama svetske gimnastike a mnogi će reći i svetskog sporta. Ostala je upamćena po izuzetno elegantnom stilu vežbanja i osmehu koji joj je stalno bio na licu.
Svetlana Horkina je počela da trenira gimnastiku sa četiri godine. Tada je često bila bolesna, pa su lekari savetovali njenim roditeljima da je upišu na sport. Izbor gimanstike bio je potpuno slučajan, ali je trener Boris Pilkin odmah otkrio u maloj Svetlani veliki gimnastičarski talenat. Boris Pilkin će ostati jedini trener Horkine tokom cele njene karijere, što nije čest slučaj. Iako je Horkina za standarde gimnastike bila vrlo visoka (165cm), to joj nije smetalo da ostvari fenomenalne rezultate. Već sa 15 godina pokazuje svoj talenat na evropskom prvenstvu u Stokholmu 1994. godine, gde osvaja zlatnu medalju na svom omiljenom dvovisinskom razboju. Narednih godina je dominirala svetskom gimnastikom na ovoj spravi, osvojila je zlatne medalje na evropskom i svetskom prvenstvu, da bi svoju dominaciju potvrdila i na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. godine. Zanimljivo, da je u Atlanti Horkina vodila u višebaju pred poslednju disciplinu, ali je onda na svojoj najjačoj spravi, dvovisinskom razboju, napravila grešku i ostala bez medalje. Iako je došla vrlo ubedljivo do zlata u individualnom takmičenju na dvovisinskom razboju, kao i srebra u timskoj konkurenciji, čini se da je to bila samo uteha za Horkinu, zbog propuštene velike šanse u višeboju.
Nastavila je sa dominacijom na dvovisinskom razboju Horkina i narednih godina, nije je bilo moguće pobediti na velikom takmičenje na “njenoj” spravi a na svetskom prvenstvu u Lozani je pored zlata na dvovisinskom razboju konačno došla i do toliko željenog zlata u višeboju. Tih godina je njena dominacija u svetskoj gimnastici bila tolika, da su se prosto nizale medalje sa svetskih i evropskih prvenstava. Nije bilo prvenstva da Horkina nije osvojila bar nekoliko medalja a pored sjajnih veština na spravama, pažnju je privlačila svugde u svetu svojom gracioznošću i lepotom, pa je tako u raznim anketama vrlo često bila birana za najlepšu sportistkinju na svetu.
Zablistala je Svetlana Horkina i na Olimpijskim igrama u Sidneju. Ono što se najviše pamti iz Sidneja je težak pad koji je Horkina doživela na preskoku tokom takmičenja u višeboju. Kasnije je utvrđeno da razlog za pad nije greška Horkine, već pogrešno nameštena sprava, koja je bila 5 centimetra niže postavljena. Ipak, Horkina nije dala da je taj pad poremeti i uspela je do kraja igrara da dominatno osvoji zlatnu medalju na “svom” dvovisinskom razboju, kao i srebrnu medalju u parteru. I narednih godina ređale su se medalje na velikim takmičenjima kao na traci, zadržala je Svetlana nepobedivost na dvovisinskom razboju, ali je i u drugim disciplinama bila sjajna. 2004. godine na evropskom prvenstvu u Amsterdamu, Horkina piše istoriju evropske gimnastike. Trećim mestom na gredi, Horkina je osvojila 16. medalju u individualnim disciplinama na evropskim prvenstvima, od čega čak 11 zlatnih. Time je postala najuspešnija gimnastičarka svih vremena na evropskim prvenstvima, ispred takvih veličina kao što su Vera Časlavska koja je osvojila 14 medalja (11 zlatnih) i Nađa Komaneči koja je došla do 12 odličija (9 zlatnih). Kasnije te godine, Svetlana Horkina osvaja srebro u višeboju na Olimpijskim igrama u Atini, ali i doživljava neuspeh na “svom” dvovisinskom razboju, na kome nije uspela da dođe do medalje.
Posle Atine, Svetlana Horkina je rešila da završi svoju sportsku karijeru sa osvojenih 47 medalja na velikim takmičenjima. Svojom lepotom, gracioznošću i osmehom koji nije skidala bila je miljenica gimnastičarske publike širom planete. Uz Larisu Latinjinu, Veru Časlavsku i Nađu Komaneči, verovatno najbolja gimnastičarka svih vremena i verovatno poslednja planetarna gimnatička zvezda, Legendarna Svetlana Horkina.