Kada mlađe generacije razmišljaju o Dijegu Maradoni, prvo što im padne na pamet je njegova nezaboravna utakmica u četvrt-finalu Svetskog prvenstva 1986. godine protiv Engleske. Dijego je pobedio Engleza čuvenom rukom, toliko evidentnom da je mnogima i danas misterija kako sudija to nije mogao da primeti. Zatim je, kao da je želeo da se iskupi, postigao svoj drugi gol na zadivljujući način, dok je driblingom prošao pored najmanje šest protivnika pre nego što je poslao loptu u mrežu, postigavši jedan od najboljih golova ikada. Ali Maradona je bio mnogo više od toga. Oni koji su nekada mogli da prate njegove nastupe u Seriji A u Napoliju redovno su svedočili najneverovatnijim primerima fudbalskih veština i golovima koji su prkosili svakoj logici i zakonima fizike. Jedan od njih je lob sa 40 metara. On je ostavio bez teksta pristalice Verone na „San Paolu“ i postao apsolutni klasik u italijanskom fudbalu…
Veliko rivalstvo Napolija i Verone
Maradona se suočio sa Veronom na sam dan svog debija u Seriji A, 16. septembra 1984. godine. To nije bio dan za pamćenje za njega, jer su ubedljivo izgubili sa 3:1. Verona je u toj sezoni 1984/85 osvojila svoju prvu i jedinu titulu u Italiji. Samo godinu dana kasnije stvari su bile sasvim drugačije. Ta bajka se bližila kraju, jer je počinjala nova. Dok je Verona brzo abdicirala sa trona, Napolitanci su polako počeli da se penju na vrh Serije A. Taj uspon će kulminirati sledeće sezone osvajanjem Skudeta po prvi put! Taj 20. oktobar 1985. godine obeležio je idealno prenošenje štafete kada je Napoli dočekao Veronu na stadionu „San Paolo“ i „razbio“ ih senzacionalnim rezultatom 5:0. Pet različitih igrača upisalo se u strelce. Maradona je obavio lavovski udeo na tom duelu sa dve asistencije i golom koji se pamti kao jedan od najboljih ikada viđenih u Seriji A…
Mečevi Napolija protiv Verone nisu bili nikada obične utakmice. Uvek je bilo mnogo mržnje između dve baze navijača. Klasičan primer kontrasta severa i juga Italije. Rivalstvo je dostiglo vrhunac sredinom 80-ih, kada su obe strane mogle da imaju ambicije na vrh tabele. Kada su Napolitanci gostovali u Veroni je bio istaknut transparent koji poziva Vezuv da protivničke navijače „okupa vatrom“. Kada su pristalice Verone došli u posetu, doček nije mogao biti mnogo drugačiji. Odgovor Napolitanaca bio je udarac na najpoznatijeg stanovnika Verone – „Džulijeta drolja“.
Maradona je postigao spektakularan gol
Utakmica je bila odlična, a Napoli je dominirao gotovo svakog trenutka. Vodio je sa 2:0, a onda je došao brilijantan trenutak. U 58. minutu ofanzivna akcija Verone iznenada se pretvorila u brzu kontru Napolija i lopta je završila u Maradoninim nogama. Ali umesto da pokrene ofanzivu, Maradona je odlučio da uradi nešto drugačije. I dalje je bio skoro 40 metara od gola, ali šta je 40 metara kada si „El Pibe“? Lopta je odskočila jednom, dvaput, ispred njega i pre nego što se odbila i treći put, Maradona ju je mekim dodirom poslao u pravcu gola protivnika. Uradio je to kao da je najprirodnija i najlakša stvar…
Lopta je išla visoko dok je Đulijano Đulijani, budući osvajač Skudeta u Napoliju, shvatio da je neoprezno daleko od svojih stative i pokušao je očajnički da se vrati. Sve što je mogao da uradi je da vidi kako lopta pada pored njega i završava let u mreži. Stajao je nepomično, a zatim ljutitim gestom sutnuo loptu mrežu. Ali to nije bila ljutnja. Bio je to očajnički potez, suočavanje sa činjenicom da pred takvim udarcem nije mogao ništa učiniti.
Napoli je postigao još dva gola do kraja, da bi završio senzacionalan meč protiv aktuelnog šampiona Italije. Ali očigledno je da je Maradonin gol ukrao šou tog popodneva. Gol koji je sam „El Pibe“ nepretenciozno nazvao „lepim“ u intervjuu posle meča. „Bio je to lep gol, jer sam ga postigao izdaleka.“ – Rekao je on. Da, bilo je tako jednostavno, zar ne?