Teško da je u Jugoslaviji postojao jedan jedini optimista koji je nakon prvih 45 minuta susreta prvog kola Evropskog prvenstva 2000. godine sa Slovenijom verovao u mogućnost bilo kog drugog ishoda osim pobede Slovenije. Susret Jugoslavije i Slovenije u takmičenju po grupama na EP 2000. godine bio je pravi dokaz da se čuda u sportu događaju.
Pola sata pre kraja meča, pri vođstvu Slovenaca od 3:0 sve je izgledalo završeno. Zahvaljujući dvostrukom strelcu Zlatku Zahoviču (23. i 57. minut) i jednom golu Pavlina (52), Slovenci su praktično počeli da slave pobedu. Bezizlazna situacija postala je još gora kada su “Plavi” ostali sa igračem manje, 
pošto je iz igre isključen Siniša Mihajlović. Međutim, šou Save Miloševića počeo je u 67. minutu, da bi mu se u 70. pridružio i Ljubinko Drulović. Savo je još jednom zatresao mrežu u 73. minutu za konačnih 3:3 i za jedno od na kraju će se ispostaviti lepših evro-sećanja Jugoslovena. Do pakla i nazad, to bi moglo na najbolji način da opiše put kojim je jugoslovenska fudbalska reprezentacija prošla u utakmici protiv Slovenaca. Oni koji su navijali za „Plave“ sigurno su tokom susreta proživeli čitav spektar osećanja – od razočarenja, tuge i besa zbog slabe igre reprezentacije u prvih šezdesetak minuta susreta, do neizmerne sreće što su se na kraju spasli poraza i izborili remi, pa i ushićenja onim što su momci u plavim dresovima prikazali za samo šest minuta kada su postigli čak tri gola. Navijači Slovenije doživljavali su isto samo obrnutim redom.
Poslušajte kako je „dramu“ u belgijskom gradu Šarloa, preživljavao čuveni sportski komentator iz Niša – Bratislav „Braca“ Tonić.
Sam početak susreta najavio je iznenađenje. „Plavi“ su igrali presporo, bili su slabi u duelima. Na drugoj strani, Slovenci su delovali motivisanije i agresivnije i već od samog starta preuzeli inicijativu. Neodlučnost i sporost odbrambenih igrača Jugoslavije, iskoristio je u 23. minutu Zlatko Zahović, najopasniji slovenački napadač, i doveo svoju ekipu u vođstvo. 
Do kraja poluvremena Jugoslavija je imala šansu da izjednači, ali su i Slovenci, preko Zahovića, mogli da ostvare i ubedljivije vođstvo. Početkom drugog poluvremena, kada su svi očekivali preokret u igri “Plavih”, usledila su tri nova šoka za Jugoslovene. Prvo je Pavlin povisio vođstvo Slovenaca na 2:0. Siniša Mihajlović je ispred svog šesnaesterca loptu poklonio Zlatku Zahoviću, ovaj je taj poklon umeo da pretvori u gol – 3:0. Nervozni Mihajlović je samo koji minut kasnije odgurnuo Slovenca Udoviča, koji je bio u verbalnom duelu sa Albertom Nađom i sudija Pereira mu je pokazao drugi žuti, odnosno crveni karton. Ali, „Plavi“ su pokazali da su najjači kada ih svi otpišu. Za samo šest minuta saterali su Slovence u „mišju rupu“, rastrčali su se, a ključni igrači preokreta bili su Ljubinko Drulović i Savo Milošević. Slovenci su se očigledno posle 3:0 i isključenja Mihajlovića uplašili pobede i više nisu igrali tako disciplinovano u odbrani. Dva gola Miloševića i jedan Drulovića omogućili su „plavom brodu“, koji je već bio pred „brodolomom“, da doplovi do luke spasa. Do kraja utakmice igralo se otvoreno na obe strane, imali su i jedni i drugi priliku da slave, ali do kraja je ostalo 3:3.
„Ostvarili smo veliki preokret, ali neka se nikad više ne ponovi.“ – konstatovao je Predrag Mijatović posle meča, dok je Slaviša Jokanović iskreno priznao: „Da je bilo na terenu neke rupe u koju bih stao, rado bih u nju propao. Mogao sam da dam četvrti gol, ali naši problemi su mnogo dublji i ne zavise od jedne promašene šanse.“
U svakom slučaju, bila je to utakmica za pamćenje, verovatno jedna od najboljih u istoriji Evropskih prvenstava. Pogledajte i podsetite svih golova sa ove legendarne utakmice: