Nedelja, 28. maj 2017. godine, ostaće duboko urezan u istoriji fudbala, pošto je tog dana, Frančesko Toti poslednji put obukao dres Rome. „Princ Rima“, „Il Capitano“, „Er Bimbo de Oro“ (Zlatni dečak), „Il Gladiatore“, „Velika beba“, kako su ga navijači nazivali, „okačio je kopačke o kiln“. Sa svog „prestola“ otišao je u 40. godini, gde je četvrt veka uspešno vodio svoju „Vučicu“. „Princ“ je rekao zbogom svojoj najvećoj ljubavi kojoj je bio veran 25 godina, za koju je odigrao preko 600 utakmica i postigao oko 250 golova. Frančesko Toti je tako postao simbol „Večnog grada“, simbol za vernost, simbol za fudbal. Međutim, to da je Frančesko Toti apsolutna legenda Rome, iznad svih fudbalera koji su ikad obukli dres „Vučice“, to je opšte poznato, a početkom 2020. godine ovo je dobilo novu potvrdu. Naime, gol koji je Toti postigao lob udarcem protiv Intera 2005. godine, u pravom slalomu, proglašen je za najbolji u istoriji kluba.
Bilo je to 26. oktobra 2005. godine kada su se na „Đuzepe Meaci“ pred više od 50.000 ljudi sastali u tom trenutku drugoplasirani Inter i čak jedanaestoplasirana Roma. „Vučica“ nije imala zavidan start sezone i do tada je na 8 utakmica ostvarila samo 2 pobede, dok je po 3 puta igrala nerešeno i gubila. Inter je tako važio za favorita u ovom meču, ali na terenu se to nije videlo. Roma je sjano počela, pa je Montela već u 12. minutu načeo mrežu domaćina za vođstvo od 1:0. Ali to je bio tek početak. Nešto više od 15 minuta kasnije viđen je, ispostaviće se, najlepši gol u istoriji Rome.
Frančesko Toti je presekao jedan loš pas na polovini svog tima, a onda je krenuo u solo prodor. Prvo je Kambijaso pokušao da ga zaustavi, ali bezuspešno. Toti je prošao pored njega a onda je naišao na Ze Mariju. I njega je bez mnogo muke, obišao ali onda je usledila možda i najteža prepreka, Marko Materaci. Mnogi su pomislili da će Toti morati da preda loptu, ali njemu to nije padalo na pamet. Usledilo je fudbalsko savršenstvo, Toti je potkopao loptu koja je u velikom luku, milimetarski precizno, preskočila Žulija Cezara i zakotrljala se u mreži Intera. Bila je to prava umetnost. Solo prodor, a potom neverovatna egzekucija. Lob udarac u neku ruku postao je zaštitni znak Frančeska Totija tokom njegove duge karijere, a o njima je umeo da kaže: „To je kao da šutneš loptu spoljnim delom kopačke. Tehnički je naravno teže, ali jeste i lepše. To je instinktivno. Dobro mi ide i u igri. Nekad je podbodem bez razmišljanja o tome. Spontano je, ali lob je šut kao i svaki drugi. Ne radim to da bih golmane pravio na budale. To je sve egzekucija.“
Toti je u ovom meču postigao još jedan pogodak, iz penala, dok je pred kraj meča Adrijano smanjio rezultat na 2:3 sa svoja dva gola. Bila je to sjajna pobeda Rome u gostima kojom je baš sa Interom započela borbu za „Skudeto“, ali na kraju Milanski tim bio je bolji i završio sezonu na prvoj poziciji sa 7 bodova više od Rome. Frančesko Toti nije uspeo da dođe do druge titule sa Romom u svojoj karijeri, ali mu je iz ove sezone pored sjajnih partija koje je pružao ostao i ovaj pogodak protiv Intera, kao najbolji u istporiji kluba iz Rima. Podsetite se kako je to izgledalo: