Najveći Italijanski automobilista svih vremena - Alberto Askari - Sportska sećanja

Najveći Italijanski automobilista svih vremena – Alberto Askari

Alberto Askari rođen je u Milanu, Italiji 13. juna. 1918. godine, dvostruki je šampion Formule 1, jedini Italijan dvostruki šampion i jedini Italijan koji je titulu osvojio sa Ferarijem.
Alberto je bio sin Antonia Askarija, talentovanog GP vozača iz 20-ih godina prošlog veka, koji je vozio Alfa Romea. Antonio je poginuo u nesreći dok je vodio na VN Francuske 1925. godine, ali to nije sprečilo mladog Alberta da podje očevim stopama. U svojim ranim godinama Alberto je učestvovao u trkama motorcikala. Najveći Italijanski automobilista svih vremena - Alberto AskariTek kasnije se oprobao u Ferarijevom sportskom automobilu i onda definitivno odlučio da pređe sa dva na četiri točka. Alberto je 1947. godine kupio 4 CLT Maserati od vlasnika, Orsi familije. Uspeo je da sakupi 3 miliona lira, a njegov dobar prijatelj Điđi Viljoresi je pomogao sa još 2 miliona. Askari i Viljoresi su se uspešno takmičili na stazama severne Italije a Milanezi su tada Askariju dali nadimak “Ciccio” u prevodu “duguljasti” koji će ga pratiti do kraja života.
U prvoj sezoni zvaničnog šampionata Formule 1, 1950. godine, Askari je bio u timu Ferarija sa Viljoresijem i popularnim francuskim vozačem Rejmond Someom. Askari je u Ferari došao na insistiranje osnivača i vlasnika tima, Enco Ferarija, koji je bio veliki prijatelj njegovog oca Antonia. Prve sezone u Formuli 1, trku u Monaku je završio na drugom mestu, a kasnije te godine podelio je drugo mesto i na prvoj VN Italije, vožene na čuvenoj Monci. Sezonu je završio na petom mestu. Naredne godine došao je i do svoje prve pobede u šampionatu Formule 1, u Nemačkoj na Nirburgringu, a zatim je slavio i u Monci, što mu je omogućilo da sezonu završi na drugom mestu iza legendarnog Huan Manuel Fanđa. Alberto Askari - Jedini Italijan koji je osvojio titulu sa Ferarijem.Askari je u Ferariju Tipo 500, dominirao cele sezone (1952) pobedivši na svih šest trka u Evropi na kojima je učestvovao i ostvarivši isto toliko najbržih krugova. Te godine skoro da je osvojio maksimalni broj bodova koji je mogao da osvoji (nije učestvovao na trci u Švajcarskoj a trku u Americi nije završio) i na taj način vrlo dominantno osvojio svoju prvu šampionsku titulu u Formuli 1. Sledeća sezona nastavila se u istom ritmu kako je i prošla završena. Pobedivši na prve tri trke 1953. godine njegov broj uzastopnih pobeda popeo se na devet, pre nego što je završio četvrti na VN Francuske. Te godine pobedio je na još dve trke, što mu je donelo drugu uzastopnu titulu svetskog šampiona. 1954. godine prelazi u Maserati, ali njegova dominacija je završena, jer je u četiri uzastopne trke odustajao. Usledio je prelazak u Lančiu, ali sezona 1955. godine je počela slično kao i prethodna. U prve dve trke dva odustajanja a onda je na red došla trka ulicama Monte Karla.
Bio je 22. maj. 1955. godine i trka u Monaku je došla u svoj najuzbudljiviji deo. Alberto Askari je naprezao svaku žilu u svom telu i pokušavao u svojoj Lančiji D50 da stigne u tom trenutku vodećeg Stirling Mosa. Bio je 77. krug i Mos je dobijao dve sekunde po krugu. Brzi proračun je pokazao da ako Mos izgubi makar još jednu sekundu po krugu, Askari bi ga stigao i prošao u poslednjem krugu. Alberto Askari, težak udes na trci za Veliku nagradu Monaka 1955. godine.U 81. krugu Mos je skrenuo svoj zadimljeni Mercedes u boks. Kako je Fanđo već odustao zbog problema sa prenosom u 50. krugu, Askariju je ostala čista staza za prvu pobedu u Lančiji. Kako se Askari približavao Kazinu u sudbonosnom 81. krugu, sa zvučnika je obaveštena publika ono što Askari nije mogao znati, da je Mos izvan svog bolida i da su mehaničari beznadežno gledali u njegov uništeni motor. Kako je ušao u Kazino zavoj i motao bolid kroz krivine, Alberto je primetio da mu gledaoci mašu i signaliziraju nešto. Njegova smrtna koncentracija na zadatku da proveze Lančiju kroz gradsku stazu malo brže nego što se činilo mogućim je bila narušena. Osetio je da nešto nije u redu kako je prolazio kroz krivine. Prošao je kroz čuveni tunel i izleteo napolje, gde se suočio sa istim gestikulacijama i uzbuđenjem. To je odvuklo njegovu pažnju dok je jurio prema šikani, više nije bilo šanse da prođe kroz nju. Zato je išao jedinim mogućim putem, probio je barijere i završio u moru. Za tri sekunde svi su zaustavili dah a onda se svetlo plava kaciga pojavila na površini. Askari je izvučen iz vode vrlo brzo, sa “samo” slomljenim nosom. Nažalost sudbina je htela da to bude njegov poslednji nastup u “letećem cirkusu”. Četiri dana kasnije otišao je u Moncu da posmatra svog prijatelja Kasteljotija kako testira Ferarijev sportski automobil 750 Monza, koji su njih dvojica trebali da voze na nekoj narednoj auto trci. Neposredno pre odlaska kući na ručak sa svojom ženom, Askari je odlučio da proba auto kroz nekoliko krugova. U kratkoj majici, običnim pantalonama i sa Kasteljotijevom kacigom na glavi, izašao je na stazu. Legendarni Italijanski automobilista - Alberto Askari.Kako je izašao iz brze krivine u trećem krugu, njegov auto počeo je da se nekontrolisano trese, da bi se odmah zatim preko nosa automobil prevrnuo nekoliko puta. Askari je ispao iz automobila i zadobio je veoma teške povrede, od kojih je posle samo nekoliko minuta preminuo na stazi. Krivina u kojoj je Askari izgubio život više ne postoji na stazi u Monci, ali zato šikana na stazi nosi njegovo ime “Variante Ascari”.
Askarijeva smrt je bila nacionalni gubitak. Telegrami saučesća su stigli od strane državnih vrhova tri strane države. Na prednjim stubovima crkve “San Carlo al Corso” su bile postavljene crne trake sa velikim natpisom: “Na poslednjoj ciljnoj ravnini, dočekaj Gospode, dušu Alberta Askarija”. Na njegovoj sahrani, “Plazza del Duomo” u užem centru Milana je bila ispunjena ljudima. Najbučniji trg u Italiji je tog dana bio toliko tih, da se mogla čuti zvonjava telefona u praznim kućama.
Alberto Askari je bio najopušteniji kada bi vodio trku i za razliku od ostalih vozača ne bi davao sve od sebe kada bi bio negde pozadi. Kako se Enco Ferari kasnije sećao: “Kada bi vodio nije ga bilo lako prestići, u stvari bilo ga je gotovo nemoguće zaobići.” Sa skupljenim usnama i pogledom pune koncentracije, činilo se da bičuje svoj bolid tokom vožnje. U karijeri je osvojio dve šampionske titule, pobedio na trinaest trka, startovao četrnaest puta sa najbolje pozicije, izvezao sedamnaest najbržih krugova i sedamnaest puta se popeo na pobedničko postolje. 1992. godine uvršten je u Internacionalnu kuću slavnih. Legenda “letećeg cirkusa” i jedan od najboljih, ako ne i najbolji Italijanski automobilista svih vremena – Alberto Askari.

Author: Miloš

Share This Post On

Submit a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Share This