Prvi meč drugog kola Kupa pobednika Kupova 1996. godine, na „Nou Kampu“, Barselona je rešila u svoju korist (3:1), iako je Zvezda povela, golom Bratilsava Živkovića, a Zvonko Milojević odbranio penal kapitenu Popeskuu. I pored poraza „Crveno-beli“ su u revanš ušli hrabro sa željom da dobrom igrom pokušaju pred prepunim tribinama (preko 50.000 navijača) iznenade Barselonu.
Baija, Abelardo, Nadal, Blan, Popesku, Serđi, Gvardola, Luis Enrike, Stoičkov, Đovani, Ronaldo. Čini se jedan od najjačih timova koji su ikada kročili na travu „Marakane“. U ekipi su tada bili i Luis Figo i zvezdina legenda Robert Prosinečki, a tim je vodio Bobi Robson, dok je zanimljiv podatak da je u stručnom štabu Barselone bio i Murinjo. Mnogi veoma dobro pamte euforiju pred meč koja je tih dana vladala Beogradom, naročito posle Zvezdine spektakularne eliminacije Kajzerslauterna, a pamte i koreografiju na “Marakani” koju su navijači razvili preko sve četiri tribine.
U prvom poluvremenu Zvezda je bila ravnopravna sa velikom Barselonom, Perica Ognjenović i Bratislav Živković bili su nezaustavljivi. Imala je i Barsa svoje šanse, ali se na odmor otišlo bez golova. Ravnopravno raspoređene šanse u prvom zamenila je dominacija Zvezde u drugom poluvremenu. A onda u 47. minutu Zvezda dolazi do vođstva preko Zorana Jovičića. On na centaršut Njeguša postavlja fenomenalno glavu i lopta je u mreži iza leđa Vitora Baije. Huk sa „Marakane“ bio je neopisiv.
U totalnoj „ludnici“ koja je nastala usled vođstva „Crveno-belih“, mnogi na stadionu nisu ni primetili da je Đovani izjednačio čim se krenulo sa centra. Prošao je nepun minut od slavlja do “hladnog tuša”. Ali nakon primljenog gola usledila je fenomenalna reakcija Crvene zvezde. Do kraja meča viđena je ofanziva jednog tima. Ali ne onog skupog iz Katalonije. Zvezda u usponu Perica Ognjenović je vrhunskim driblerskim sposobnostima i brzinom pravio velike problem jednim od najboljih odbrambenih igrača tog vremena. Njegove sprintove i promene pravaca Abelardo i Nadal su gledali u čudu. Igrao je Perica maestralno, ali nažalost i promašivao. Miodrag Pantelić je pogodio stativu, Baija je spasao viđen gol posle šuta Zorana Jovičića, a na posletku bila je Zvezda oštećena za bar jedan jedanaesterac posle nasrtaja na Pericu Ognjenovića. To je Bobi Robson priznao gestikulacijom u razgovoru sa trenerom „Crveno-belih“ Vladimirom Petrovićem „Pižonom“. Zvezda je žestoko napadala do kraja meča, Baija je branio i moguće i nemoguće, spašavao ga je i okvir gola, ali promene rezultata nije bilo, ostalo je 1:1.
Zvezdina evropska avantura za tu sezonu završila se tog 31. oktobra, a Barselona je sledećeg proleća podigla pehar namenjen pobedniku Kupa pobednika Kupova, pobedivši PSŽ u finalu. Prema svedočenjima većine igrača Barse, meč na beogradskoj „Marakani“ bio im je najteža prepreka na putu ka trofeju.
Perica Ognjenović imao je tada tek 19 godina, ali je pružio jednu od najboljih partija u karijeri: „Kasnije u karijeri sam igrao još jakih utakmica, ali ukupno gledano, po atmosferi, kvalitetu našeg tima i protivničkog, nije ih bilo još mnogo kao što je ta protiv Barselone. Osećao se specifičan naboj u ljudima, prvi put od Barija javila se neka verovatnoća da opet možemo da igramo velike evropske utakmice.“ – izjavio je kasnije Ognjenović, a Zoran Jovičić se prisetio jednog od najvažnijih golova u karijeri: “Bila je i ostala velika polemika da li sam ja samo poturio glavu, a on dobro centrirao ili je on slučajno centrirao, a ja dobro poturio glavu. U fudbalu je tako, kada se da gol, deluje da je lako, ali kada se promaši, druga se pesma peva. U svakom slučaju, taj gol protiv Barse dosta mi je pomogao u karijeri.”
Vitor Baija, portugalski golman, izjavio je nakon meča da mu je ta utakmica bila najbolja u dresu Barselone do tada, dok je Bobi Robson, koji je aplaudirao neverovatnoj „Marakani“ pre napuštanja terena, osim pohvala na račun ambijenta izjavio da mu je žao što je jedan tim morao da ispadne. Bilo kako bilo ostao je žal što jedna odlična generacija Crvene zvezde nije uspela da sjajnu igru pretvori u prolaz u sledeću rundu Kupa pobednika Kupova i eliminiše španskog velikana. A bila je zaista blizu.
Posle Barselone, u Beogradu su gostovali i Milan, Roma, Liverpul, Bajern Minhen… ali čini se da Crvena zvezda nikada više nije igrala na nivou fudbala na kojem je bila te oktobarske večeri 1996. godine. Podsetite se…