Nije puno onih koji se sećaju da je Rukometni klub Jugović iz Kaća 2001. godine osvojio EHF Čelendž kup, u sezoni koja je za tim iz Kaća bila debitantska na evropskoj sceni. Osvajanjem tog trofeja, Kać je postao najmanje naseljeno mesto u Evropi (u Kaću je tada živelo nešto preko 11000 stanovnika), koje u sebi ima sportski klub sa osvojenim trofejom u nekom od kontinentalnih takmičenja.
Na startu Čelendž kupa u sezoni 2000/2001, Jugović je pobedom u dva meča, eliminisao predstavnika Luksemburga Didelanž. U drugom kolu protivnik je bio veoma moćni francuski Ivri i mnogi su pomislili da će se posle tog dvomeča završiti prva evropska epizoda Jugovića, ali su na svu sreću pogrešili. Golom u poslednjim sekundama revanš meča u Francuskoj, Nebojša Jokić odvodi Jugović dalje i izaziva „erupciju“ oduševljenja kod saigrača, ali i mnogih Kaćana, koji su mahom pored radio-prijemnika pratili prenos i strepili za ishod utakmice. Polufinalni meč sa malo poznatom ekipom iz Italije, Forst Briksen bio je obična formalnost. Jugović je bio dosta bolji, pa očekivani plasman u finale nije izostao, a onda je na red došlo veliko finale. Jugović je u dva susreta odmerio snage sa poznatim švajcarskim timom Fadi Vintertur.
Mnogi Kaćani su sa strahom dočekali prvi finalni meč. Švajcarci su za razliku od većine drugih protivnika, imali i ime i kvalitetne igrače. Oni optimističniji navijači tima iz Kaća smatrali su da Fadi Vintertur nije kvalitetniji od Ivrija i da će Jugović uspeti da ga savlada. Ipak, većina navijača se pribojavala gostovanja u Švajcarskoj. „Samo da se ne obrukamo. Da ne bude deset razlike.“ – bili su komentari koji su često mogli da se čuju pre tog meča u malenom Kaću. Bodreni od nekoliko stotina zemljaka, rukometaši Jugovića su prvi meč u Švajcarskoj odigrali odlično. Arpad Šterbik na golu dovodio je do očaja protivničke igrače, a Božo Rudić, Tihomir Doder, Milorad Krivokapić, Nebojša Jokić, Goran Arsenić i Dragan Gvozdenović sitnim rukopisom ispisivali su istorijske rukometne stranice. Ipak, ako je neko bio heroj uspeha Jugovića i u najtežim trenucima za svoj tim bio najbolji, to je bez ikakve dileme “Kaćki Vojvoda”, Arpad Šterbik, koji je maestralnim intervencijama uvek kada je trebalo, dovodio protivničke igrače do „ludila“, a kada se u finišu činilo da će Fadi Vintertur zabeležiti kakvu-takvu pobedu u prvom meču na svom terenu, u junaka je ponovo kao i protiv Ivrija „izronio“ Nebojša Jokić i svojim golovima doveo Jugović do nerešenog rezultata.
Revanš utakmica u Kaću je izazvala nazapamćeno interesovanje kod svih ljubitelja sporta. 2000 ulaznica je „planulo“ za jedno popodne. Molbe za kartu stizale su od istaknutih sportista i sportskih radnika, iz ministarskih kabineta, od običnih smrtnika. Može se slobodno reći da je maleni Kać tih dana bio sportski centar Jugoslavije. Švajcarci su bili uvereni da je loša igra njihove ekipe u prvoj utakmici bila samo trenutak slabosti i da će u revanšu pokazati sav svoj kvalitet i doći do pehara. Kada je počela utakmica bilo je svima jasno da je publika u hali pošteno premašila njen kapacitet, a to je dodatno motivisalo igrače Jugovića koji su igrali sa 100% svojih mogućnosti i takvom igrom su tog 28. aprila 2001. godine, u centru Kaća napisali prelepu stranicu rukometne i sportske istorije.
Dugo su Švajcarci održavali rezultatsku ravnotežu, ipak, sredinom drugog poluvremena Kaćani su krenuli da stvaraju osetniju prednost. Razigrali su se u tim trenucima Nebojša Jokić i Dragan Gvozdenović, prvi je sa svoje levokrilne pozicije postizao golove na neverovatan način, a dok bi drugi pogađao kada god bi se Vinterturu ukazala i najmanja šansa za rezultatski priključak. Pet minuta pre kraja duela , kada je Goran Arsenić efektno savladao protivničkog golmana, kaćki sportski „Hram“ je eksplodirao. Sigurno već oko 3000 hiljade ljudi je iz sveg glasa klicalo: „Jugović, Jugović!“ Bilo je tada i više nego jasno da niko ne može zaustaviti Jugović na putu do šampionskog pehara. Sa poslednjim zvukom sirene, dok je na semaforu stajalo domaćin 26, gosti 22, rukometaši Jugovića su „otklizali“ do svojih navijača, a ovi su im se pridružili u pravom stampedu sreće i „ludila“ u Kaću.
Pehar pobednika Čelendž kupa predat je u ruke kapitena domaćih Arpada Šterbika, koji ga je odmah potom podigao visoko pod svodove „Hrama“. U malenom Kaću te večeri bilo je veliko slavlje, okupili se mnogi meštani koji su na prostoru ispred „Svetosavskog doma“ slavili trijumf rukometaša Jugovića, kupajući se u fontani, pevajući i trubeće u čast velikog uspeha njihovog sportskog ljubimca, Rukometnog kluba Jugović.
28. april 2001. godine navijači Jugovića neće nikada zaboraviti, može se slobodno reći da je tog dana maleni Kać bio centar svetske rukometne scene. Istorijsku uspeh koji se pamti i danas i titulu pobednika u Čelendž kupu, Rukometnom klubu Jugović doneli su: Arpad Šterbik, Dragan Gvozdenović, Nikola Marković, Momčilo Božović, Goran Arsenić, Dušan Todorović, Nebojša Jokić, Nenad Savić, Svetislav Verkić, Milorad Krivokapić, Tihomir Doder, Milan Mirković, Milovan Erceg, Milorad Despotović, Božidar Nadoveza i Božo Rudić. Trener je bio Branislav Zeljković.
Kako je izgledala završnica meča između Jugovića i Fadi Vintertura, u kojem je klub iz Kaća ispisao rukometnu istoriju, možete da pogledate na snimku koji je pred vama.