Iako im pred start tog prvenstva Jugoslavije u odbojci niko nije davao velike šanse za dobar rezultat i visok plasman, odbojkaši GIK Banata iz Kleka ispisali su 1972. godine jednu od najlepših i najbajkovitijih priča u istoriji jugoslovenske odbojke, a možda i sporta uopšte. Malo selo Klek koje se nalazi u Vojvodini, tačnije u Banatu, i koje je u tom trenutku imalo „samo“ 1950 stanovnika i bukvalno je odgajilo odbojkaškog šampiona Jugoslavije. Ovaj nezabeležen podvig u istoriji jugoslovenskog sporta, deluje još neverovatnije kada se zna da su svi igrači tog šampionskog tima bili lokalni meštani iz Kleka, a jedini „stranac“ je bio trener, legendarni Lazar Grozdanović, koji je prethodno „oteran“ iz Crvene zvezde, pa je u Kleku pronašao šansu da dokaže svima da su „Crveno-beli“ pogrešili.
Odbojka je veliku popularnost u ovom malenom mestu krenula da stiče krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina prošlog veka. Pionirski tim iz ovog sela postao je šampion Vojvodine, a u Kleku se tada odbojka najviše igrala na terenu pored kuće porodice Grbić (koja će nekoliko decenija kasnije mnogima postati sinonim za odbojku u Srbiji) na crvenoj šljaci i sa kanapom umesto mreže. Tadašnji predsednik Partizana, a kasnije i Slobode iz Kleka, kako se ovaj klub tada zvao, Rajko Kijac, bio je veliki vizionar i veoma je verovao u ekipu iz Kleka, pa je jednom prilikom izjavio da vidi Klek na samom vrhu odbojkaškog sporta u Jugoslaviji. Bila je to vrlo hrabra, a za neke verovatno i poprilično „luda“ izjava, ali veliki sportski radnik, kakav je Rajko Kijac svakako bio, verovao je u svoje tada golobrade momke i definitivno nije pogrešio. Usledile su godine velikog uspona tima iz Kleka i redovan prelazak u viši rang, da bi u drugoj polivini šesdesetih godina prošlog veka ekipa iz Kleka konačno stigla do elite. Predviđali su im tada oni koji su pomnije pratili odbojku brzo ispadanje iz najjače lige, a mnogi su i govorili da oni nisu za elitno društvo i da jednostav „mali seoski klub“ nema šta da traži među „velikim klubovima“ iz Beograda, Zagreba, Sarajeva, Ljubljane… Ipak, momci iz Kleka su ih brzo demantovali i to tamo gde se jedino i meri sportski kvalitet i veličina, na terenu.
Posle više godina igranja u elitnom rangu, u kojima su šampionate uglavnom završavali na sredini tabele, sada uz pomoć velike firme „GIK Banat“, koja je postala zvaničan sponzor ekipe, sa sponzorskim imenom GIK Banat i sa zvaničnim sedištem tima u Zrenjaninu, u sezoni 1971/72 mladići iz Kleka pišu jednu od najlepših sportskih priča bivše Jugoslavije. Bile su to godine odbojkaške dominacije Mladosti iz Zagreba i svi su i te sezone očekivali novu titulu Zagrepčana, govirivši da po kvalitetu jedino možda „večiti“ beogradski rivali Crvena zvezda i Partizan mogu da im se suprostave. Koliko god se pričalo o favoritima u tom šampionatu, gotovo da niko nije verovao da Klečani mogu do zapaženog rezultata u toj sezoni i da će ući u borbu za trofej.
Ipak, momke iz Kleka nisu interesovale prognoza i predvođeni na terenu fenomenalnom Milošem Grbićem, koji je bio najbolji igrač ekipe, i na klupi Lazarom Grozdanovićem, koji je i dalje živeo u Beogradu i četiri puta nedeljno dolazio iz Beograda u Zrenjanin da bi vodio treninge ekipe, skoro perfektnom igrom dominirali su te sezone u prvenstvu Jugoslavije i došli do titule šampiona, doživevši samo dva poraza u celom šampionatu. Titulu su „začinili“ pobedama u glavnom gradu Jugoslavije protiv Crvene zvezde i Partizana. Pored fantastičnih igara ekipe i za mnoge neočekivanih trijumfa, dodatno upečatljivi su te sezone bili mečevi koji su Klečani igrali kao domaćini u hali „Medison“ u Zrenjaninu. Na tim mečevima je gotovo uvek bilo preko 4000 navijača, koji su svim srcem bili uz svoje sportske ljubimce i često ih „frenetično“ bodrili. Na dan kada su njihovi sportski heroji igrali mečeve na domaćem terenu, gotovo svi meštani malenog Kleka su ostavljali sve svoje poslove u polju i raznim prevoznim sredstvima dolazili u Zrenjanin da bodre svoje odbojkaše. Mnogim meštanima Kleka je posebno u sećanju ostala „šampionska“ noć, kada se u tom Banatskom selu igralo, pevalo i do zore proslavljalo što je njihovo malo mesto iznedrilo šampiona Jugoslavije u odbojci.
„Nije nam bilo teško da osvojimo titulu šampiona. Imali smo izvanrednu podršku publike i nije dolazilo u obzir da bilo koju utakmicu kod kuće izgubimo.“ – izjavio je posle osvajanja titule Miloš Grbić, koji je te sezone igrao toliko briljantno, da su mnogi meštani govorili da u znak zahvalnosti za njegovo igre, selo Klek trebalo bi nazvati Grbićevo. „U sezoni 1971/72 godine bili smo najbolja ekipa u državi. To je ostvarila jedna sjajna generacija momaka iz Kleka, koju je predvodio legendarni Miša Grbić.“ – izjavio je mnogo godina kasnije jedan od igrača šampionskog tima iz Kleka, Milorad Kijac.
Odbojkašku zlatnu generaciju iz Kleka, koja je ispisala za mnoge jednu od najlepših priča jugoslovenskog sporta, na terenu je predvodio legendarni Miloš Grbić a ekipu su činili i Milorad Kijac, Milorad Mićić, Milenko Vuković, Slobodan Grbić, Branko Berak, Branko Vujović, Mirko Ćuk, Nedeljko Ivanković, Slobodan Damjanac, Radoslav Dursun i Milenko Šegrt. Pored igrača, definitivno najveće zasluge za ovaj uspeh tima idu i legendarnom funkcioneru, velikom sportskom radniku i vizionaru, Ranku Kijcu, kao i glavnom treneru Lazaru Grozdanoviću, koji je maestralno sa klupe predvodio ekipu. Ostaće da se još dugo pamti i prepričava veliki uspeh koji su u sezoni 1971/72 napravili odbojkaši iz Kleka, kada su neočekivano postali šampioni Jugoslavije i ispisali jednu od bajkovitijih sportskih priča na ovim prostorima.