Veselin Vujović, Džekson Ričardson, Talant Dušebajev, Ivano Balić i Nikola Karabatić verovatno su vam prva asocijacija kada se pomene najbolji rukometaš ikada. Olafur Stefanson za mnoge nije u najužem krugu za najboljeg svih vremena, ali sigurno nije ni mnogo daleko. U istoriji rukometa malo je bilo igrača čije se ime izgovaralo sa tolikim poštovanjem kao njegovo. Bio je pravi lider na terenu. Igrao je vrlo elegantno, lepršavo i mnogi će reći sa njim na terenu rukomet je bio lepši, a u njegovoj karijeri posebno se izdvaja ono što je uradio sa reprezentacijom Islanda…
Sumnja u sebe na počecima
Olafur Stefanson je rođen 1973. godine u Rejkjaviku. Odrastanje u zemlji gde sport nije prečesto put ka uspehu nije bilo lagano. Ipak, mnogi će reći da je to doprinelo Olafurovom čvršćem karakteru. U Rejkjaviku je napravio prve rukometne korake. Ubrzo se videlo da se radi o velikom talentu za ovaj sport. Dominirao je u mlađim kategorijama, a potom i u seniorskom timu Valura. Sa njim je ređao trofeje na domaćoj sceni. Vrlo brzo postalo je jasno da njegov talenat prevazilaze lokalne okvire. Njegova vizija igre, precizna dodavanja i sposobnost da čita protivničku odbranu izdvajali su ga već u ranim seniorskim godinama. Ipak, Olafur je tih godina često sumnjao u svoje kvalitete. „Prvih godina karijere očekivao sam da me neko ‘otkrije’, jer sam mislio da nisam pravi igrač.“ – Govorio je kasnije Stefanson.
Pravi uspon započinje odlaskom u Nemačku, u, i tada, jednu od najjačih liga na planeti. Rukometna Bundesliga je bila posebna. Igralo se brzo, fizički je bilo vrlo zahtevna, a taktički nemilosrdna. Ipak, Olafur nije imao problema. Igrao je odlično u Vupertalu, a onda se preselio u Magdeburg, sa kojim će ostvariti fantastične rezultate. Sa tim timom osvojio je Ligu šampiona i više nacionalnih i evropskih trofeja. Postao je i kapiten te moćne ekipe, što dovoljno govori o njegovim igračkim i ljudskim kvalitetima. Sa trakom oko ruke bio je veliki autoritet. Iako je delovao tiho, nenametljivo, to nije umanjilo njegovu kapitensku rolu. „Kapiten ne mora uvek da bude najglasniji. Dovoljno je da saigrači znaju da mogu da se oslone na njega.“ – Znao je da kaže Olafur Stefanson o svojoj ulozi.
Fantastične godine u Sijudad Realu
Nakon punih sedam godina u Nemačkoj, gde je zanimljivo sarađivao sa trenerima sa Islanda, Olafur Stefanson se seli u Španiju. Prelazi u redove Sijudad Reala. Slede nestvarne godine za ovaj klub, ali i samog Stefansona. Igrajući na pozicijama srednjeg i desnog beka, predvodio je ovu ekipu do tri evropske titule u naprednih šest godina. Uz to su osvojena još 13 trofeja, domaćih i evropskih. Bio je to zaista moćan tim. Džomba, Rutenka, Šterbik, Kalman, Urios… i mnogi drugi bili su velike zvezde Sijudada tih godina, ali se čini da je Stefanson bio najveća. Dobio je i pregršt individualnih priznanja. bio najbolji strelac Lige šampiona, biran je u idealne postave svih takmičenja. Jednostavno, klupske godine za nezaborav…
Posle Španije, vratio se u Nemačku. Imao je punih 36 godina kada je zaigrao za odlični Leven. Ipak, najveći rezultati i trofeji su izostali u te dve godine. Olafur Stefanson se nije predavao. Igrao je i posle četrdesete, a nakon Levena kratko je bio u Danskoj, gde je nacionalnom duplom krunom upotpunio riznicu trofeja, ali i u Kataru. Tada je rešio da je kraj veličanstvene karijere, koju su upotpunili i nestvarni uspesi sa sa reprezentacijom Islanda.
Olafur Stefanson je predvodio Island do olimpijskog srebra
Posebno poglavlje njegove karijere vezano je za reprezentaciju Islanda. U dresu nacionalnog tima Stefanson je bio srce i mozak generacije koja je pomerila granice mogućeg. Iako nema ni 500.000 stanovnika Island ja sa njim postao stalni učesnik završnica velikih takmičenja. Olafur Stefanson je bio simbol te reprezentacija. Ipak, jedan uspeh sa nacionalnim timom se posebno izdvaja.
Najsjajniji trenutak došao je na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine. Tada je Island osvojio srebrnu medalju. Bio je to istorijski uspeh, ne samo za islandski rukomet, već i za sport u toj zemlji uopšte. Stefanson je igrao briljantno. Bio je smiren u ključnim trenucima i predvodio je kapitenski tim do nestvarnih rezultata. U grupi su savladali moćne Ruse i Nemce, potom u četvrt-finalu tih godina fenomenalne Poljake, a onda su u polufinalu prosto pregazili Špance. Iako su u Francuzi u finalu bili prejaki, to nije umanjilo neverovatan uspeh Islanđana. Nakon tog rezultata usledio je i spektakularan doček za Islanđane u Rejkjaviku. Bili su to trenuci za pamćenje i nešto što je deceniju ranije delovalo nezamislivo.
Posle olimpijske osvojena je i evropska medalja
„Olimpijske igre 2008. godine u Pekingu bile su jedan od najlepših trenutaka u mom životu. Igrati za reprezentaciju je uvek nešto sasvim drugo u odnosu na klupski nivo. Osvajanje srebrne medalje i dalje je najveći olimpijski uspeh za Island u ekipnom sportu. Mi smo ostvarili pravi čudesan podvig. Tokom dva meseca priprema shvatili smo da imamo toliko energije i da držimo sve u svojim rukama. Bili smo sjajan tim, sa velikim prijateljstvom i pozitivnim timskim duhom. Na kraju sve se to isplatilo.“ – Rekao je o uspehu u Pekingu Olafur Stefanson. Međutim, to nije bio jedini nestvaran uspeh Islanđana sa Stefansonom.
Dve godine posle Pekinga, Island je osvojio i prvu, istorijsku, medalju na Evropskim prvenstvima. Olafur je opet izabran u tim šampionata. Igrali su Islanđani odlično na prvenstvu u Austriji. Francuzi su ih sprečili da zaigraju u finalu, ali su potom u borbi za bronzu ubedljivo savladali Poljake. Bio je to još jedan veličanstven uspeh Islanda. Iza sebe su ostavili Dance, Špance, Nemce, Poljake, Norvežane… Bili su Islanđani u još nekoliko navrata sa Stefansonom blizu velikih medalja, ali su ostajali bez njih. Ipak, Olafur za Island nije značio samo rezultatski. On je bio mentor mlađim igračima, produžena ruka selektora i figura koja je davala identitet čitavoj reprezentaciji. Njegov uticaj osećao se mnogo i van terena. „Držao je svlačionicu“, imao pravi odnos na treninzima, pokazivao kako se treba sportski ophoditi prema rivali.
Olafur Stefanson je bio poseban igrač
Kao igrač, Olafur Stefanson nikada nije bio ni najbrži ni najsnažniji, ali je definitivno bio poseban. Njegova dodavanja često su izgledala jednostavno, ali su dolazila u savršenom trenutku. Njegovi golovi možda nisu bili spektakularni, ali ih je bilo puno i često su bili presudni. „Sreća je uvek faktor, ali moraš znati da radiš sa onim što ti Bog da. Kada se ukaže prilika, tada je već kasno za pripreme, moraš već biti spreman. Život sportiste nije nimalo glamurozan. Ako ga shvatiš ozbiljno, bićeš uspešniji. Sve se svodi na sledeću utakmicu, to je jedino merilo. Mene nikada nije zanimalo da brojim koliko sam golova postigao, već me zanimalo samo da moj tim pobeđuje.“ – Znao je Olafur da kaže o svojoj karijeri, ali i rukometu uopšte.
Olafur Stefanson je svakako jedan od najboljih rukometaša ikada. On je i jedan od najboljih sportista sa Islanda ikada, a u ovoj zemlji je dobio i brojna važna priznanja. Osim što je ostvario fantastične rezultate, igrao pametno i lepo, on je često svojim igrama i ponašanjem najbolje pokazivao i mlađima kako treba da izgleda i ponaša se vrhunski sportista.