Majkl “Edi Orao” Edvards jedan je od najdrastičnijih primera principa suprotnog poreklu popularnosti sportista. Što je gore skakao i postizao slabije rezultate postajao je poznatiji i traženiji. Mediji su se otimali o “običnog čoveka” koji je nastupio kao olimpijac, 
a pominjanje njegovog imena na svečanosti zatvaranja igara u Kalgariju sto hiljada ljudi ispratilo je skandiranjem “Edi, Edi”.
Na početku svoje karijere Edi je bio 10 kilograma teži od ostalih skakača, a morao je i da nosi naočare, koje bi mu se maglile tako da ponekad nije mogao ni da vidi kuda skače. Međutim, Britanac je iz takmičenja u takmičenje bio sve gori, a postajao je sve popularniji. Nije imao sponzore, pripremao se koliko je mogao od svog novca. Prvo je učestvovao na Svetskom prvenstvu 1987. godine u Oberzdorfu, gde je zauzeo 55. mesto, a tim nastupom obezbedio je nastup na zimskim Olimpijskim igrama u Kalgariju sledeće godine. U Kalgariju je stekao svetsku slavu, postao prvi britanac koji je nastupao u ski skokovima na ZOI, a može se reći da i pored loših rezultata je uz čuveni jamajčanski bob tim bio glavna zvezda igara u Kalgariju. Bio je najgori takmičar u Kanadi, završio je kao poslednji u skokovima i na velikoj i na maloj skakaonici, ali može se reći da je uspeo. Dostigao je veliku slavu, posebno u Velikoj Britaniji, snimio je veliki broj reklama, promovisao automobilie, u jednom trenutku stigao do zarade od 10.000 funti za sat obavljenog posla, ali novac mu nije dugo potrajao, ubrzo je bankrotirao.
Sportska karijera mu je posle Kalgarija onemogućena, pošto su po kriterijumima MOK-a njegovi nastupi bili previše loši, čak i za čuveni Kubertenov moto „važno je učestvovati“. Naime, Međunarodni olimpijski komitet ga je smatrao sramotom za sport, smetalo im je što je popularnijih od čak i najuspešnijih sportista u njegovom sportu i zato je uveo pravilo koje je nazvano “Pravilo orla” prema kojem kandidat za nastup na Olimpijskim igrama može da bude samo sportista koji ima “najmanje 30% plasmana u najboljih 50” i „Orao“ više nikada nije uspeo da se pojavi sa najboljim sportistima, iako je probao da se plasira i za naredne zimske Olimpijske igre. Ko će znati, možda su mu tom odlukom predstavnici MOK-a pomogli i spasii ga da ne nastrada, 
što potvrđuje i Edijeva izjava o svojoj karijeri: “Malo sam se bojao skokova, jer sam znao da bi svaki mogao da mi bude poslednji.”
Mnogo godina kasnije, vratio se u Oberzdorf, gde je na improvizovanoj skakaonici izveo svoj poslednji skok u karijeri i time zvanično okončao karijeru. Zahvaljujući skromnoj konkurenciji u svojoj zemlji, Edi Edvards je rekorder Velike Britanije u dužini ski skoka, sa skromna 73,5 metara. “Orao Edi” jedna je od istinskih legendi zimskih Igara i jedini sportista kojem se u govoru na svečanom zatvaranju Igara govornik obratio: “Neki su ovde osvojili zlato, neki oborili rekorde, a neki leteli kao orlovi.“ – rekao je predsednik organizacionog komiteta ZOI u Kalgariju Frenk King.
„Uspehu“ Edvardsa nije odolela ni filmska industrija, pa je tako 2016. godine snimljen i film o njegovom životu koji se zove (a kako drugačije) „Edi Orao“. Bez obzira na sve rezultate, Majkl “Edi Orao” Edvards je sigurno jedna od najvećih legendi Ski skokova i osoba koja su gotovo svi voleli, jer je dokazao da i običan čovek može da se izbori za učešče na najvećoj sportskoj smotri i stekne globalnu popularnost.