Tako nešto verovatno može da se dogodi samo u Južnoj Americi. Takva drama, takav splet događaja, takav naboj emocija… Vraćamo se u davnu 1989. godinu, u kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Italiji. Dana 27. avgusta sastali su se Paragvaj i Kolumbija. Kolumbijci su u prethodnom kolu osvojili tri boda protiv Ekvadora i dolazili su u Asunsion kao blagi favoriti. Obe države imale su dosta političkih problema u prethodnom periodu i pored sportskih to su bili motivi da obraduju nacije. Tribine su bile prepune, po terenu su letele trake od koreografije, sve je vrvelo od policije, a grubih startova nije manjkalo… Može se reći jedna obična južnoamerička utakmica. Pored Valderame, koji je bio jedno od najzvučnijih imena na terenu, ovu utakmicu su obeležila dva golmana. Sa jedne strane Rene Igita, već iskusni golman Kolumbije, dok je sa druge na gol liniji stajao mlađani Hoze Luis Čilavert kome je ovo bila prva utakmica u dresu reprezentacije…
Velika drama u finišu meča
Oba golmana su kasnije postale legende fudbalske igre, ali i poznati po svojoj prgavoj naravi. Posle prvog poluvremena, koje je proteklo bez golova, u drugom je već posle petnaestak minuta postignut gol za domaće. Fereira je bio strelac u 59. minutu. Već desetak minuta kasnije Kolumbija je ostala sa igračem manje, jer je Alvarez dobio crveni karton. I kad su navijači na stadionu pomislili da je sve gotovo Iguaran je pogotkom u samom finišu meča poravnao rezultat…
Domaći su bili u šoku, svim silama krenuli su na gol Kolumbije i u jednom od takvih napada Igita je u skoku srušio napadača Paragvaja, a sudija Silva iz Čilea bez razmišljanja pokazao na belu tačku. A onda je nastala čuvena južnoamerička drama. Fudbaleri Kolumbije su okružile sudiju pokušavajući da ga ubede da promeni odluku. Tolika se prašina digla da su u jednom trenutku Kolumbijski igrači hteli da prekinu utakmicu. U teren je ušla policija. Koškanje se nastavilo narednih nekoliko minuta, ali penal je ipak dosuđen i trebalo je da se izvede u 96. minutu meča. Igita je važio za velikog provokatora. Poznata je njegova izjava da je odbrana penala „psihološka stvar“. Stadion je „grmeo“. Niko od domaćih igrača nije želeo da preuzme odgovornost posle ovolikog pritiska. Lopti je na kraju prišao 24-rogodišnji golman Čilavert. Za mnoge je to bilo veliko iznenađenje…
Hoze Luis Čilavert je rutinski savladao Igitu
Međutim, Čilavert je delovao hladnokrvno. Igita, koji je i sam znao da postigne neke legendarne golove, čekao je svoj trenutak kao bi omeo mladog kolegu. Voleo je to da radi protivnicima. Stajao je kod bele tačke i dok je Čilavert nameštao loptu stalno nešto dobacivao. Čilavert se kasnije prisetio celog događaja govorivši da niko od igrača nije želeo da preuzme odgovornost. Osvrnuo se i na Igitino ponašanje. „Hteo je da me učini nervoznim. Ja sam se nasmejao na šta je on rekao ‘Zašto se smeješ?!’ Rekao sam mu da se smejem, jer stojim preko puta čoveka koji je ružniji od mene.“ Čilavert je već tada imao ogromno samopouzdanje koje će ga pratiti kroz celu karijeru. Uhvatio je zalet i poslao loptu u mrežu pored desne stative, dok je Igita odabrao suprotnu stranu. Usledilo je veliko slavlje mlađanog Čilaverta, njegovih saigrača i svih na stadionu. Bio je to samo prvi od preko 50 golova koliko ih je kasnije postigao.
Ipak, ova priča se ne završava ovde. Na oproštaju Hoze Luisa Čilaverta od fudbala, ova dva golmana će se ponovo naći „oči u oči“. Čilavert je trebalo da izvede svoj poslednji jedanaesterac u karijeri. Igita nije hteo da mu pokvari „žurku“. Prišao mu je i pitao u koju stranu će šutirati, nakon čega su se dogovorili. U živom prenosu sve se moglo čuti, a na kraju Čilavert je kroz veliki osmeh dobacio „Kako ti kažeš, ti si šef!“ Ponovo je kao i prvi put u karijeri savladao Igitu sa bele tačke, ali sada poslednji put u karijeri. Sve se završilo jakim zagrljajem dve fudbalske legende.
Podsetite se kako je izgledao prvi gol u karijeri Hoze Luisa Čilaverta, gol na debiju za nacionalni tim: