Zvali su ga „Il divine codino“ (Božanski repić) i „Mali Buda“. Nažalost, ostao je najviše upamćen po dve stvari, promašenom penalu 1994. godine u finalu Svetskog prvenstva protiv Brazila i njegovoj frizuri, odnosno repiću po kome je bio prepoznatljiv. Međutim, po mnogima on je bio nešto najbolje što je italijanski fudbal ikada iznedrio, a čuveni italijanski novinar Aldo Agropi umeo je da ukratko kaže suštinu: „Kada igra Roberto Bađo, čuješ kako pevaju anđeli u njegovim nogama.“
Već smo pisali o tome kako je odlično odigrao za Vićencu i sa jedva 18 godina potpisao za Fiorentinu, ali se nažalost odmah povredio. Pokidao je prednji ukršteni ligament desnog kolena, a Fiorentina je platila kompletne troškove lečenja i verovala u njega iako su mnogi lekari tvrdili da od njegovog fudbala nema ništa. Tu se verovatno i stvorila čvrsta veza između igrača i kluba, a kada se Bađo oporavio i postao jedan od najboljih igrača u timu i kada su ga navijači „Viole“ gledali kao Boga, rodila se prava ljubav.
Firenca je volela njega i on je voleo Firencu. Za pet godina koliko je proveo u ovom gradu uveseljavao je publiku svojim lucidnim potezima i golovima, a ukupno ih je u ljubičatom dresu postigao 39. A onda je usledio šok za gotovo sve u Italiji, a i šire. Uprava kluba saopštila je da je napravila najveći posao u svetu fudbala u tom trenutku, prodala je Roberta Bađa Juventusu za tada ogromnih 9 miliona. Činilo se da igrač nije bio prezadovoljan time, izjavio je: „Bio sa primoran da prihvatim prelazak u Juventus.“ – i tim rečima podigao pravu revoluciju u Firenci. Armija navijača je istog dana napravila masovne, nasilne proteste, na glavnom gradskom trgu, u kojima ne samo da je pričinjena ogromna materijalna šteta,već je i povređeno preko pedeset ljudi, zahtevajući da predsednik Pontelo i kompletna uprava podnesu ostavku.
Na drugoj strani delovalo je da Bađo zaista nije presrećan potpisivanjem za jedan od najvećih klubova u Italiji. „I dalje se sećam scene sa konferencije za štampu, kada je Juventus predstavljao Bađa. Stavili su mu crno-beli šal oko vrata i postavili ga ispred gomile snimatelja, fotografa i novinara. Izraz njegovog lica bio je neopisiv. Samo je skinuo šal i bacio ga na sto. Bilo je baš neprijatno, ali sam ja razumeo njegovu tugu. Ono što su oni njemu uradili bilo je kao kada sina odvojite od majke. Ne znam da li shvatate koliko je i kako Roberto voleo Firencu i Fiorentinu? Bio sam impresioniran njime posle svega toga, posle svega onoga što sam od njega video na terenu. Posebna ličnost, u takvom trenutku imati takav stav…“ – ispričao italijanski novinar Antonio Kalendo, a to je bila tek prva situacija sa šalom koja će „Malom Budi“ obeležiti karijeru.
Roberto Bađo je ipak bio profesionalac, pružao je odlične partije za velikana iz Torina, davao je golove i navijači su počinjali da ga vole. Delovalo je da i on počinje da voli Juventus i sve oko njega, ali je provejavala nostalgija za Firencom. Prvi duel protiv bivšeg kluba, koji je igran u Torinu, Bađo je propustio zbog manje povrede. Ali sledeći meč ovih klubova doneo je mnogo toga zanimljivog, a svi su očekivali kako će se publika na „Artemio Franki“ stadionu poneti prema Bađu i kako će se on poneti prema njima. Taj derbi iz 6. aprila 1991. godine, u kojem je Roberto Bađo počeo kao starter, otvorio je Fuzer, golom za domaće u 41. minutu, ali to nije bio trenutak kada su tribine u Firenci „proključale“. Usledilo je to desetak minuta kasnije.
U 50. minutu dosuđen je penal za Juventus i trebalo je da ga izvede čovek koji je to redovno radio, Roberto Bađo. Međutim, osetila se neprijatnost, dok se žamor širio tribinama, a Bađo nameštao svoj repić, čekalo se da postavi loptu na belu tačku. Međutim, on je to kategorički odbio, a njegov izgovor navodno bio je da ga golman „Viole“ suviše dobro poznaje i da će ga „pročitati“. Nije delovalo ubedljivo… Luiđi De Agostini je pokušao da reši ovu nezgodnu situaciju, stisnuo je zube, izveo je penal, ali nije pogodio, pa su tribine „proključale“ iz oba razloga. Fiorentina je i dalje vodila, a Bađo je i dalje bio njihov. Ali tek je usledio spektakl. Trener gostiju bio je ljut, izveo je Bađa iz igre već posle 10 minuta. „Mali Buda“ je pognuo glavu, jedni su mu skandirali, drugi gađali raznim predmetima, ali dok je koračao ka klupi, oblačeći Juventusovu jaknu, sa tribina mu je pred noge doleteo jedan šal Fiorentine. Roberto nije oklevao ni sekunde, sagnuo se, dohvatio ga i poneo sa sobom. Navijači su pozdravili ovaj dirljiv momenat. Ovim potezom i izjavom posle meča: „Duboko u mom srcu, ja ću zauvek biti ‘ljubičast’.“ – zauvek je kupio navijače Fiorentine. Uvukao im se nepovratno u srca.
Međutim, ovi drugi, Juventusovi, pred kojima je trebalo da igra svakih desetak dana bili su opravdano besni, zahtevali su drakonsku kaznu i oštru reakciju kluba. Sve je delovalo da ga nikada neće prihvatiti kao svog i da mu se smeši odlazak iz kluba. Ali Bađo je bio igrač kakvog nije bilo moguće ne voleti, davao je svoj maksimum na terenu, ostavljao je publiku bez daha svojim genijalnim potezima i golovima, osvajao je trofeje sa Juventusom i strasti su se smirile, postao je ljubimac „crno belog“ dela Torina, koji je uveselio skoro 80 puta tresući mreže protivnika.
Ipak, potez koji je napravio tog aprilskog dana protiv Fiorentine, podizanje šala i otvoreno „flertovanje“ sa navijačima „Viole“ ostao je upamćen kao jedan od najromantičnijih u istoriji Serije A, a kako je on izgledao možete se podsetiti u videu pred vama: