Sa samo 23 godine Ronaldo je „držao svet na dlanu“. Bio je najbolji, najskuplji, najomiljeniji, a najčešće meta poređenja sa Peleom, jer nije malo onih koji su se usuđivali da ga nazovu većim od najvećeg. Suprotstavljena mišljenja slagala su se u jednom: od Ronalda bolji nije postojao na prelazu iz 20. u 21. vek. San koji je živeo naprasno se pretvorio u košmar 21. novembra 1999. godine na utakmici protiv Lećea, zvezdi Intera pukli su ukršteni ligamenti kolena i otkrili ranjivu petu modernog Ahila. Na teren se vratio nakon pet meseci. Brazilac je istrčao na teren 12. aprila 2000. godine u kupu protiv Lacija. Svi ljubitelji fudbala bili su presrećni. “Fenomeno” se vratio! Ponovo će uživati u njegovoj „magiji“…
Međutim, radost je trajala manje od deset minuta. Inter je u jednoj akciji krenuo u polu-kontru, Ronaldo je dobio loptu, a ispred njega je bio samo Fernando Kouto, dok je pristizao Siniša Mihajlović. Ronaldo je krenuo silovito, međutim, koleno je u driblingu, prilikom promene pravca, ponovo popustilo, a “Fenomeno” se našao na zemlji, u bolu i suzama. Kouto je odmah mahao rukama uplašeno, a na tribinama je vladala neverica i muk. Na nosilima je sa Ronaldom izneta i nada mnogih da će ikada ponovo biti svedoci fudbalske magije. Srećom – nisu bili u pravu…
Sve svetske novine bile su zatrpane informacijama o povredi nekada najboljeg fudbalera sveta. Sa svih strana stizali su telegrami podrške, čak i od rivalskih navijača. Sajtovi, vezani za Inter i Ronalda, zbog prebukiranosti bili su blokirani, a za to vreme na stotine reportera iz minuta u minut pratilo je Brazilca prilikom njegovog boravka na klinici u Parizu, gde ga je ponovo operisao doktor Žerar Sejant.
Privatnim avionom predsednika Intera Moratija, Ronaldo je doputovao u „Grad svetlosti“ u pratnji klupskog lekara, menadžera i atašea za štampu. Odmah je otišao u bolnicu „La Peti Salpetrikr“ koja je poznata i po činjenici da je u nju doneto telo Lejdi Di posle tragične saobraćajne nesreće. Negde oko podneva, Brazilac je izašao iz luksuznog „volvoa“ i odmah je smešten u sobu 708. Sat kasnije, doktor Sejant ga je pregledao i ustanovio da je povreda teže prirode nego prethodna (zbog koje je već pauzirao 144 dana) i da će morati opet da izvrši hirurški zahvat na desnom kolenu. “Nikada nisam ni pomislio da bi Ronaldo mogao opet da se povredi. One su znatno učestalije kod košarkaša nego kod fudbalera, ali i oni fudbaleri koji su imali potpuno pokidane ligamente uspešno su se vratili na teren. Zato poručujem Ronaldu da bude optimista, da bude strpljiv, jer on ima još mnogo toga da kaže na terenu.” – rekao je Sejant, poznati francuski ortoped koji nije krio razočaranje.
Novinari su, naravno, odmah pokušali da traže krivca za novu povredu fudbalskog superstara. “Krivac u ovom slučaju jednostavno ne postoji. Niti sam to ja, niti Ronaldo. Nesrećan slučaj: kopačka se zarila u travu, a koleno obrnulo. I postoperativni period je bio uspešan… On je bio fizički potpuno spreman, pridržavao se svih uputstava, pa smo mu zato i dozvolili da igra.” Posle dvočasovnog odmora u sobi Brazilac je operisan, a hirurški zahvat trajao je tri časa. Iako su prve prognoze bile poprilično kontradiktorne, jasno je bilo da će u najboljem slučaju Ronaldo moći na teren početkom 2001. godine, a možda i tek na startu sezone 2001/2002. Ipak, ono što je bilo najvažnije, pojavila se nada – Ronaldo će opet igrati! “Posle meča, Ronaldo je bio potpuno uništen, ali se danas osmehivao. Mnogo su mu značile brojne poruke ohrabrenja, kako poznatih ličnosti, tako i ‘običnog sveta’.” – rekao je tada njegov menadžer Paiva, a posle operacije Ronaldo je samo kratko prozborio: “Vratiću se!” I mnogima naterao suze na oči.
Tokom boravka u Parizu Ronaldo je bio u stalnoj telefonskoj vezi sa suprugom Milenom koja je ostala u Milanu da čuva njihovog tek rođenog sina, sa predsednikom Moratijem, ali su se javljali i Ziko, Romario, Rivaldo… a šta je Ronaldo tada povredio? Radi se o specifičnoj tetivi u kolenu koja ima zadatak da prenosi snagu mišića na celo telo, tačnije na nogu. Radi se o verovatno najjačem delu tela koji može da generiše snagu i od 700 kilograma! Trapezoidnog je oblika, veličine od dva do tri i po centimetra. Ronaldo je istu tetivu povredio i krajem 1999. godine kada je imao prekid od šest milimetara, a ovoga puta je ona bila potpuno uništena. Operacija je bila jedini, ali ne lak izlaz. Bilo je potrebno povezati dva kraja, a prema prognozi stručnjaka period rehabilitacije zavisi od slučaja do slučaja. Ronaldova karijera tada je bila osigurana na 200 miliona dolara. U slučaju da Brazilac više nikada nije ziagrao tolika suma bila bi isplaćena njemu i Interu.
Rehabilitacija posle dve operacije bila je duga i mučna. Bilo je jasno da Ronaldo ima preslaba kolena za masu, brzinu i veštinu kojom je darovan. Da sve bude gore, pored svakodnevnog fizičkog jačanja, morao je da pobedi i stanje melanholije i depresije u koje je zapao. Vratio se u smiraj sezone 2001/2002 – jači nego ikada. Odlazak sa Brazilom na Svetsko prvenstvo u Japan i Južnu Koreju značio je i njegov rastanak sa dresom Intera, jer je tog leta, u transferu teškom 45 miliona evra prešao u “Galaktikose”.
Ronaldo je ponovo zaigrao na Svetskom prvenstvu 2002. godine. Na tom turniru je bio najbolji strelac sa osam postignutih pogodaka, a Brazil je osvojio prvenstvo. Te 2002. godine je treći put proglašen za najboljeg igrača na svetu… Ostatak karijere verovatno znate, a o tome možete čitati i na našem sajtu. Po mnogima da ga nije gotovo kroz celu karijeru pratila hronična povreda kolena, Ronaldo bi bez ikakve sumnje bio najbolji napadač svih vremena. Za mnoge to i jeste. Podsetite se jednog od najmučnijih prizora u fudbalskoj istoriji, trenutka kada je Ronaldo obnovio povredu i doveo u pitanju svoju karijeru sa samo 23 godine, trenutka kada je u fudbalskom svetu zavladao muk: