Na šahovskoj Olimpijadi koja se održala u Havani 1966. godine, šahisti SSSR-a su prema očekivanjima vrlo ubedljivo stigli do svoje osme uzastopne zlatne medalje. Bile su to godine dominacije sovjetskih šahista, koji su osvojili 12 uzastopnih zlatnih medalja na šahovskim Olimpijadama, a u Havani su trijumfovali ispred Amerikanaca sa čak 5 poena prednosti. Ipak, jedna partija koja se rezultatski nije računala, bacila je u senku ostale partije u Havani, a kako i ne bi, kada su se u njoj za stolom našli tadašnji aktuelni šampion planete Tigran Petrosjan, jedan od najvećih šahista u istoriji Robert – Bobi Fišer, ali i Fidel Kastro, jedan od najznačajnih svetskih političara u drugoj polovini 20. veka.
Sve je počelo tokom ceremonije otvaranja Olimpijade, kada je ne baš toliko poznati meksički šahista Filiberto Terazas ponudio Fidelu Kastru da odigraju egzibicioni meč. Na iznenađenje mnogih, kubanski predsednik koji je krajem prethodne decenije posle čuvene revolucije došao na čelo ove karipske zemlje, rado je prihvatio predlog Meksikanca. Tako su se jedan preko puta drugog našli Terazas i Kastro. Na početku partije, Kastro je odlučio da pre nego što odigra jedan potez, pita za savet Tigrana Petrosjana, legendarnog sovjetskog šahistu i u tom trenutku aktuelnog šampiona planete.
Kada se Kastro odlučio da partiju igra uz pomoć Petrosjana, Terazas se odlučio da za „pomoćnika“ aganžuje Roberta – Bobija Fišera, u tom trenutku veliku šahovsku zvezdu iz Amerike i momka koji je trebao da prekine svetsku dominaciju sovjetskih šahista. Tim potezom Terazasa ta partija je dobila mnogo veći značaj, pogotovo kada se zna za loše odnose Kube i Amerike i stav koji su Amerikanci imali prema Kastru, nazivajući ga diktatorom i jednim od svojih najvećih neprijatelja u drugoj polovini 20. veka.
Iako Fišer nije bio tipičan Amerikanac po tom pitanju i često nije delio politički stav sa onima koji su odlučivali u Americi, ipak je bio predstavnik SAD-a na Olimpijadi u Havani, što je osim činjenice da je po mnogima najveći šahista svih vremena, toj partiji dalo dodatnu draž. Tako su se okruženi velikim brojem šahista koji su „kibicovali“ partiju, ali i nekolicinom fotoreportera koji su želeli da ovekoveče taj trenutak, sa jedne strane table našli Terazas i Fišer, a sa druge Kastro i Petrosjan. Na kraju su u partiji koja je po mnogima bila više od šaha, posle velike borbe slavili Fidel Kastro i Tigran Petrosjan, a fotoreporteri su spremno dočekali da slikaju trenutak u kome Fišer pruža ruku Kastru i čestita na pobedi.
I dok su se američki mediji ljutili na svog šahistu što je uopšte i pristao da igra partiju u kojoj učestvuje Fidel Kastro, Kubanci su na svoj način doživeli ovaj trenutak, pa je tako moglo da se pročita u kubanskim medijima da je otvaranje Olimpijade obeležio trenutak u kome je jedan Amerikanac priznao predsedniku Kube da je bolji od njega i čestitao mu na pokazanom šahovskom znanju. Ipak, i pored pobede Fidel nije bio zadovoljan činjenicom da su mnogi prokomentarisali da je za njegov trijumf zaslužan Petrosjan, pa je Terazasu odmah predložio novu partiju, ali ovog puta bez ičije pomoći. Terazas je njegov predlog prihvatio, pa je revanš startovao.
Posle nekoliko loše odigranih poteza Meksikanca o kojima se tokom godina dosta diskutovalo u šahovskim krugovima, Fidel Kastro je uspeo bez ičije pomoći da savlada Filiberta Terazasa. Usledilo je novo čestitanje predsedniku Kube od strane prisutnih šahista, među kojima je naravno medijima ponovo najinteresantniji bio Bobi Fišer. Iako su mnogi govorili da je Kastrov trijumf u ovim partijama samo politički trik, ipak ostaje zabeleženo da je jedna najbitnijih političkih osoba iz druge polovine 20. veka uspela da pobedi šahovskog profesionalca iz Meksika.
Mnogi su kasnije govorili da je ono što je načinilo najveću kontroverzu u ovim Kastrovim partijama, zapravo bila samo jedna velika fama i da je Bobi Fišer bio u odličnim odnosima sa predsednikom Kube, da se tih dana u Havani družio sa Fidelom, a da je čak po završetku Olimpijade ostao još 15 dana na Kubi, gde se provodio i uživao u gostoprimstvu domaćina. Ipak, to nije sprečilo mnoge priče o ovoj legendarnoj partiji koje su godinama zabavljale ljubitelje šaha i sporta uopšte, a u kojima je uvek intrigiralo javnost to što su se za istim stolom jedan naspram drugog našli Fidel Kastro, največi američki neprijatelj u tom trenutku i Robert – Bobi Fišer, jedna od najvećih sportskih zvezda SAD-a tog vremena.