Tog 1. juna 2002. godine krenulo je finale košarkaškog prvenstva Jugoslavije. Sa jedne strane bio je vrlo moćan tim aktuelnog šampiona Budućnosti, dok je sa druge bio Partizan, ekipa koja je stvarana baš da „sruši“ tu moćnu Budućnost. „Crno-Bele“ je od te sezone predvodio Duško Vujošević, a igrali su Šćepanović, Stanojević, Vujanić, Petrović, Čanak, Krstić… Budućnost je bila bolja u regularnoj sezoni, pa je imala prednost domaćeg terena u finalnoj seriji. Prvi meč se igrao u „Morači„, a on će gotovo izvesno i odlučiti finale. Junak će postati Stevan Nađfeji, momak od kojeg to gotovo niko nije očekivao…
Povreda ga udaljila od parketa
Stevan Nađfeji je došao u Partizan na početku te sezone kao veliko pojačanje. Ipak, teška povreda će uticati da on većinu sezone provede van tima. Zbog toga je i njegov učinak bio daleko ispod očekivanog. Ni u finalnoj seriji nije imao mnogo zapažen učinak, ali… Ispostaviće se da će uraditi dovoljno da se upiše u istoriju Partizana, iako će se u završnici prvog duela naći „slučajno“ na terenu…
Budućnost je u prvom meču finala vrlo rano stekla ozbiljnu prednost. Međutim, malo po malo, Partizan je „topio“ njihovu prednost. Na kraju je meč ušao u neizvesnu završnicu. Na tridesetak sekundi pre kraja Jovo Stanojević je jednim pogotkom sa penala doneo poen prednosti Partizanu. Nakon toga je promašio drugo slobodno bacanje, ali su gosti došli do lopte. Usledio je napad Partizana koji će domaći igrači pokušati da odbrane…
Stevan Nađfeji je odlučio pobednika
Lopta je bila kod Vlade Šćepanovića, koji će dve godine kasnije pogotkom doneti titulu Partizanu u Vršcu, a igrači Budućnosti neće želeti da on rešava meč, pa će ga udvojiti. On će proslediti loptu koja će na kraju doći do Nađfejia, koji samo što je kročio na parket. Bio je Stevan Nađfeji sam na liniji za tri poena. On se malo premišljao, ali se na kraju ipak ohrabrio da uputi šut…
Poslaće loptu Stevan „bez koske“ kroz obruč. Pošto je nagazio liniju za tri poena doneće Partizanu „samo“ tri poena prednosti, ali pošto će Budućnost do kraja promašiti dva šuta za izjednačenje, biće to dovoljno za trijumf „Crno-belih“. Taj trijumf Partizana potpuno će prelomiti finalnu seriju. Nošeni pobedom u prvom meču, „Crno-beli“ će relativno lako slaviti i u naredna dva meča i doći do titule, prve od 13 u nizu titula državnog prvaka.
Ruso je „pustio“ šut
„Ceo meč je bio napet. Silno smo želeli trofej, mada smo pre toga osvojili Kup, tako da su i oni hteli da odbrane titulu. Trojica igrača su nam ispala sa pet faulova i 25 sekundi do kraja Dule nije imao koga da uvede i pozvao me. Darko Ruso je bio trener Budućnosti i baš kod njihove klupe sam dobio loptu. Čuo sam: ‘Pustite mu šut, nemojte dozvoliti prodor!’ Hteo sam da dodam Stanojeviću, jer tek sam ušao u igru. Ali, video sam da su se svi povukli. Podigao sam se i osetio da će ući. Šutnuo sam. Taj koš je doneo ogromnu radost. Omogućilo nam je rasterećenje. Drugu smo lakše dobili. Oni su pali. I mi smo došli do titule. Nekim ljudima je taj šut ostao u sećanju. Negde sam doprineo osvajanju prve titule i započinjanju niza.“ – Rekao je Stevan Nađfeji jednom prilikom o svom pogotku.
Nažalost ubrzo posle završetka sezone Nađfeji će završiti na operaciji. Zbog toga će se njegov boravak u Partizanu najviše pamtiti po problemima sa povredama, ali i po pogotku u prvom meču finala protiv Budućnosti u Podgorici, koji će biti ključan za početak trinaestogodišnje dominacije Partizana. Tog pogotka možete da se podsetite na 1:48:00 snimka pred vama.