Rukometaši Hamburga pobedili su 21. maja 2013. godine u meču 32. kolo Bundeslige na svom terenu ekipu Fuksea iz Berlina. Ipak, pobeda HSV-a ostala je u senci incidenta koji se dogodio u poslednjem minutu meča i to u trenucima kada je pitanje pobednika već bilo rešeno.
Imali su domaćini napad sa dva igrača manje, ali i vodili sa 3 gola prednosti na nešto manje od 50 sekundi do kraja meča, kada je Domagoj Duvnjak uputio jedan šut koji je lako zaustavio golman Silvio Hajnefeter. Baš u trenucima kada se Duvnjak dizao na šut, nešto dalje od njega igrač domaćih Torsten Jansen i krilo gostiju Ivan Ninčević borili su se za zauzimanje što bolje pozicije na liniji šesterca. I baš posle tog reklo bi se za rukomet potpuno uobičajenog duela, Jansen čini teško objašnjiv potez. Okreće se ka Ninčeviću i iz sve snage ga glavom udara u lice. Hrvat „kao pokošen“ pada na parket i očigledno gubi svest, a u tim trenucima u hali u Hamburgu počinje da se odvija prava drama.
Domagoj Duvnjak je pozivao sve lekare da što pre uđu na parket i ukažu prvu pomoć Ninčeviću, a dok su doktori ukazivali pomoć krilu Fuksea i ostali hrvatski rukometaši koji su tada nastupali za HSV (Igor Vori i Blaženko Lacković) zabrinuto su pokušavali da utvrde kakva je situacija sa njihovim reprezentativnim drugarom. Lekari su ubrzo uspeli da stabilizuje stanje Ivana Ninčevića, a potom ga i uz pomoć pokretnih nosila prebace u bolnicu u Hamburgu, kako bi mu bila ukazana potrebna pomoć, ali i utvrđeno koje je tačno povrede doživeo posle udarca Torstena Jansena. Za to vreme sudije nisu imale dilemu i pokazali su nemačkom rukometašu čini se nikada u rukometu opravdaniji direktan crveni karton.
„Jasno sam video što je Jansen napravio. Udario je Ninčevića u glavu i pobegao kao malo dete!“ – rekao je vrlo ljutito posle meča trener Fuksea iz Berlina Dagur Sigurdson. Ubrzo posle meča iz bolnice je saopšteno da je Ivan Ninčević posle udarca Jansena doživeo nagnječenje jagodične kosti, potres mozga i prošao sa velikom rasekotinom na licu, ali i „imao mnogo sreće“, jer da ga je Torsten Jansen udario samo nekoliko centimetara više ostao bi bez oka. Pošto je saopšteno da je Ivan Ninčević koliko toliko dobro i da će uspeti da se oporavi, novinari su ga odmah kontaktirali, a on je u prvoj izjavi za javnost posle incidenta očigledno šokiran onim što se dogodilo rekao: „Ne sećam se šta se dogodilo. Znam da su ljudi bili oko mene dok sam ležao, to je prvo čega se sećam. To što je Torsten uradio je za svaku osudu i tome nema mesta u sportu. Razočaran sam. I ja sam ponekad agresivan i bahat, ali ovo nikada ne bih napravio. Nisam to očekivao od jednog Jansena, osim toga utakmica je već bila gotova. Imam ogromnu ranu i glava me boli. Rekli su mi da sam dobro prošao, jer da me je udario nekoliko centimetara više mogao sam da izgubim oko.“ – bila je prva reakcija Ivana Ninčevića.
Naravno udarac Jansena „razbesneo“ je mnoge ljubitelje rukometa, a posebno su šokirani bili hrvatski bivši i tadašnji rukometaši. Među prvima je reagovao legendarni hrvatski rukometaš Petar Metličić, koji je povodom ovog slučaja izjavio: „Torstene Jansenu, srami se! Imaš sreće što nisam bio tamo. Svakome se može dogoditi žuta minuta, ali ovo je za svaku osudu. Najgore od svega, na krivog se namerio. Ivan mu to neće tek tako lako zaboraviti!“ – rekao je bivši kapiten „Kockastih“. Nemačka rukometna federacija je veoma brzo posle incidenta reagovala i kaznila Jansena do tada najvećom kaznom u istoriji nemačkog rukometa. Za namerno udaranje Ivana Ninčevića, Torsten Jansen kažnjen je sa 15.000 eura i suspenzijom sa narednih 10 Bundesligaških mečeva ili sa dva meseca neigranja u prvenstvenim duelima! Pošto je do kraja Bundeslige te sezone bilo ostalo samo dva kola, a naredna sezona startovala tek posle višemesečne letnje pauze, kazna je faktički značila da je Torsten Jansen suspendovan sa samo dva duela.
Iako je kazna najveća koja je do tada izrečena u istoriji Bundeslige, Ivan Ninčević je odmah pošto je saznao za nju rekao da je ona „smešna“ za ono što je Jansen uradio i dodao: „U zadnja dva prvenstvena susreta može svako napraviti kakav hoće faul i ne može mu se gotovo ništa dogoditi!“ – rekao je ogorčeno Ivan Ninčević. Ubrzo posle incidenta, Torsten Jansen se javno pokajao za ono što je uradio i za medije izjavio: „Napravio sam veliku grešku. To nije bilo smišljeno ni planirano. Bio je to čin iz afekta. Ne bih nikada pomislio da mi se tako nešto može dogoditi.“ – rekao je nemački krilni rukometaš.
Mediji su tih dana nagađali da će se dva igrača uskoro naći na sudu i da će Ivan Ninčević pokrenuti privatnu tužbu protiv Torstena Jansena, ali se to ipak na kraju nije dogodilo. Nekoliko dana posle incidenta, Torsten Jansen je na iznenađenje mnogih odlučio da poseti u bolnici Ivana Ninčevića i tom prilikom su se dva rukometaša dogovorila da Hrvat odustane od privatne tužbe, a da u zamenu za to Nemac načini human gest i uplati oko 10.000 eura bolnici u Zadru, rodnom gradu Ivana Ninčevića i ustanovi gde je tada radila njegova majka. Ovom „donacijom pokajanja“, kako su mnogi mediji nazvali odluku Jansena posle dogovora sa Ninčevićem, i zvanično je okončana priča o ovoj ružnoj i vrlo nesportskoj situaciji, a posle dogovora dva rukometaša, Ivan Ninčević se obratio medijima: „Nisam više ljut na Torstena. Možemo se ponovno gledati u oči. Ja sam podvukao crtu!“ – rekao je hrvatski rukometaš.
Kako je izgledao skandalozan udarac Torstena Jansena kojim je naneo teške povrede Ivanu Ninčeviću, ali i zgrozio sportsku javnost i naterao čelnike Bundeslige da izreknu najveću kaznu u istoriji nemačkog rukometa, možete pogledati na snimku koji je pred vama.