Trejsi Mekgrejdi je često bio nezaustavljiv, dominirao je svojevremeno čitavom NBA ligom svojim napadačkim arselnalom, ali uprkos neospornom talentu, „Ti-Mek“ nikada nije ostavio značajniji trag onda kada je bilo najbitnije, u plej-ofu. U zenitu karijere imao je najveći prosek poena po utakmici još od Majkla Džordana. Špice NBA lige u periodu od 2000. do 2007. godine nisu mogle da prođu bez nekog monstruznog zakucavanje Mekgrejdija. Košgeterske sposobnosti uz neverovatne fizičke predispozicije oduševljavale su navijače širom sveta. Ipak, Mekgrejdi tokom karijere nije imao sreće ni sa povredama. 
Ovaj igrač nikada u karijeri nije odigrao sve 82 utakmice u sezoni. Što je još strašnije, „Ti-Mek“ je bio kao pokretno prokletstvo, imajući u vidu da su, u većini ekipa u kojima je igrao, glavni igrači muku mučili sa povredama.
Sve je počelo na Foloridi u malom gradiću Oubrndejl. Mekgrejdijeva priča slična je mnogim drugim NBA igračima. Tokom detinjstva nije imao oca, a odgajale su ga majka i baka. Već tokom srednje škole bilo je jasno da je „Ti–Mek“ neverovatan na košarkaškom terenu. Mogao je bez problema da igra na većini pozicija, a svake godine je sa prosecima bio blizu tripl–dabla (27 poena, 8 skokova, 7 asistencija, tri ukradene lopte). Direktno iz srednje škole otišao je u NBA ligu, gde su ga 1997. godine draftovali kao sedmog pika Toronto Reptorsi. Trejsi je u Reptorsima proveo svega tri godine. U tom periodu Toronto je slovio za najuzbudljiviju ekipu NBA lige sa dve buduće superzvezde – Trejsi MekGrejdi i Vins Karter. Iako su njih dvojica čak i dalji rođaci, nisu mogli zajedno, česte nesuglasice oko toga ko treba da bude vođa ekipe na terenu, dovele su do loših odnosa u celom timu i dosta slabijih rezultata od očekivanih. To je značilo da u Reptorsima neće biti mesta za obojicu, klub je odlučio da Vins bude jedini superstar u timu, što je značilo da je došlo vreme za rastanak Mekgrejdija i Reptorsa. Trejsi je tada odlučio da se preseli na Floridu, a sledeća destinacija bila mu je Orlando, uprkos velikim pokušajima Čikago Bulsa da ga dovedu kao svoju novu zvezdu nakon Džordana.
Kada je 2000. godine prešao u Orlando, u paru sa Grentom Hilom trebalo je da predvodi ekipu sa Floride do plej-ofa. Te sezone međutim Hil je zbog teške povrede zgloba odigrao samo četiri utakmice. Svo Mekgrejdijevo vreme u Orlandu, Hil se mučio sa povredama i ekipa nikada nije iskoristila sjajne igrače koje je imala na papiru. 
Igrajući za Medžik imao je proseke od 26, 25, 32, 28 i 25 poena po utakmici, ali Orlando u tom periodu nije mogao dalje od prve runde plej–ofa. U sezoni 2002/03 Ti–Mek je beležio 32,1 poen po utakmici što je bilo dovoljno da osvoji titulu najboljeg strelca lige, a sa svoje 24 godine postao je najmlađi igrač kome je to pošlo za rukom još od spajanja ABA i NBA lige. Naredne sezone Orlando je ušao u plej–of kao osmoplasirani tim istočne konferencije. Međutim, u prvoj rundi na iznenađenje mnogih dolaze do prednosti od 3– 1 protiv favorizovanog Detroita. Ipak, Pistonsi su naredne tri utakmice vrlo lako rešili u svoju korist, što je negde značio i da je vreme za novu Trejsijevu selidbu. Mekgrejdi je na kraju sezone trejdovan u Hjuston u zamenu za Stiva Frensisa i Katina Moblija. U Roketsim je zamisao bila da Trejsi bude deo tandem koji će vratiti Hjuston u borbu za titulu, a njegov partner je bio Jao Ming.
Ipak, i u Roketsima ništa se značajnije nije promenilo. Hjuston je u prvoj rundi plej–ofa igrao protiv Dalasa. Roketsi su uzgubili uprkos neverovatnim partijama „Ti–Meka“. Sipao je sa svih pozicija, redovno ubacujući preko 30 poena, uz to čuvajući Dirka Novickog. Ipak sve ovo nije bilo dovoljno da se prođe kobna prva runda. U sezoni 2005/06, kada se Ming već uveliko borio sa povredama, Mekgrejdi je imao problema sa leđima. U više navrata propuštao je po nekoliko uzastopnih utakmica te sezone, da bi na kraju propustio i plej-of. Bez njega Hjuston nije mogao da pobeđuje. Naredne sezone zbog problema sa leđima Mekgrejdi je propustio prvih sedam mečeva. Ova povreda bila je možda i presudna u njegovoj karijeri imajući u vidu da je Mekgrejdi po povratku rekao da više nije onaj stari igrač. 
„Ti-Mek“ je tada izjavio da ga bolovi u leđima sprečavaju da bude eksplozivan kao nekada. I pored toga, kada se po ko zna koji put Ming povredio, Mekgrejdi je predvodio ekipu sa 24,6 poena po utakmici, 6,5 asistencija i 1,3 ukradene lopte. Sezonu je završio kao peti najbolji igrač lige, dok je Hjuston u plej-ofu ispao opet u prvom kolu, ovog puta od Jute.
U sezoni 2007/08. Mekgrejdi je prvu povredu zaradio u novembru kada je udario lakat. U decembru „Ti-Mek“ je prvi lakše povredio zglob i levo koleno. Nekoliko dana kasnije kada se vratio na parket, Mekgrejdi je pogoršao povredu kolena tako da je propustio narednih 11 utakmica. Na kraju sezone ispostavilo se da je ovaj košarkaš ukupno propustio 16 utakmica, što nije strašno, koliko činjenica da ga je čekala serija operacija kolena i ramena nakon čega mu je sledovao oporavak od najmanje tri meseca. Sa prosekom od 21,6 poena po meču Mekgrejdi je i dalje imao visok košgeterski učinak, ali povrede su ga polako sputavale da igra na vrhunskom nivou. Najozbiljniju povredu Mekgrejdi je doživeo početkom naredne sezona 2008/09 nakon 11 utakmica, kada je ponovo povredio koleno i propustio zbog te povrede 18 mečeva. Nakon ol-star meča 2009. godine igrač je obavestio javnost da će ponovo morati na opraciju kolena zbog čega se neće vraćati na parket do kraja sezone. Na 35 mečeva koje je odigrao te sezone Mekgrejdi je imao prosek od 15,1 poen što je drastičan pad u odnosu na prethodnu sezonu. Trejsi je u tom periodu postao jedan od najplaćenih igrača sa najslabijim učinkom na terenu. Usledio je ubrzo rastanak sa Roketsima, a sigurno da će od svih stvari koje je Trejsi uradio u dresu Hjustona najviše se pamtiti 9. decembar 2004. godine i po mnogima, jedan od najvećih “kambekova” u istoriji košarke, kada je „Ti-Mek“ sa 13 poena u 35 sekundi doveo svoj tim do velikog preokreta i neverovatne pobede protiv San Antonio Sparsa.
Usledili su novi trejdovi i odlasci u Detroit, Njujork i Atlantu. Nigde nije bio ni senka nekadašnjeg igrača. Uloga igrača koji je ulazio sa klupe mi nikako nije priličila. Mučenje je odlučio da prekine napuštanjem lige i odlaskom u Kinu. Kada su svi pomislili da je to kraj priče o „Ti–Meku“, 
uprava San Antonio Sparsa ga se setila i dovela u svoje redove. Na šest utakmica Mekgrejdi je na parketu provodio u proseku pet minuta i nije se upisivao u listu strelaca U timu Grega Popovića bio je zakucan za kraj klupe, a upravo odatle je gledao kako doživljava najveći timski uspeh. Sparsi su došli do velikog finala i bili nadomak titule, sa kojom bi Mekgrejdi na najlepši način okončao svoju karijeru, ali to se nije desilo. Svima je verovatno poznata završnica utakmice broj šest NBA finala iz 2013. godine i čudesna trojka Rej Alena za produžetak i kasnije pobedu Majamija, da bi titulu timu sa Floride u odlučujućoj utakmici doneo maestralnom partijom Lebron Džejms.
Mnogi košarkaški stručnjaci su saglasni da je kombinacijom povreda i loše sreće Mekgrejdi propustio priliku da ostavi dublju trag u NBA ligi. Ovako se pamti da je „Ti-Mek“ igrao na sedam ol-star mečeva, da je 2003. i 2004. godine bio najbolji stralac NBA lige sa 32, odnosno 28 poena po utakmici i da je dva puta biran u prvi tim NBA lige. Zašto je bio toliko obožavan tokom karijere, na koji je način oduševljavao publiku širom planete i koji su najboli potezi koje je izveo tokom karijere, možete pogledati u videu koji je pred vama. Sigurni smo da će svi uživati podsećajući se najboljih 10 poteza tokom karijere Trejsi Mekgrejdija.