Ubojita levica iz Filadelfije – Džo Frejzer

Ubojita levica iz Filadelfije - Džo Frejzer
StarBet Kladionica Najbolji Bonusi

“Boksovati sa Džo Frejzerom je, po meni, biti najbliže smrti. Džo Frejzer je najsuroviji i najteži od svih rivala sa kojima sam se borio, uključujući i Sonija Listona i Džordža Formana. Kad bi me bog pozvao u sveti rat, voleo bih da se Džo Frejzer bori pored mene.” – izjavio je jednom Muhamed Ali o svom najvećem rivalu u ringu i teško da mogu da se nađu bolje reči da se opiše veličina jednog od najvećih boksera svih vremena Džo Frejzera, koji je bio jedan od onih koji su mogli da udare najviše puta, ali i da izdrže više nego bilo ko. Džozef Džo Vilijams Frejzer, poznatiji kao Džo Frejzer ili jednostavno Smokin Džo je bio poznat kao borac, koji je u svakoj borbi davao 100 odsto sebe, ali i kao bokser koji nikad nije uspeo da izađe iz senke Muhamed Alija.
“Bolno ili ne, Džo Frejzer iz Boforta, Južna Karolina, ide na zlato.” – rekao je Frejzer i u finalu savladao i Nemca Hansa Hubera (11 santimetara viši i sedam kilograma teži), iako nije smeo da udara levicom. Bilo je to jedino boksersko zlato za Sjedinjene Američke Države u Tokiju i čak, jedino finale.Početkom šezdesetih godina prošlog veka, Džo Frejzer je nekoliko sezona bio jedan od najuspešnijih amaterskih boksera, ali je na Olimpijske igre u Tokio 1964. godine otišao pukom srećom. Izgubio je na izbornom takmičenju za sastav olimpijske reprezentacije od Bastera Metisa, ali kada je Matis polomio palac pod zastavu je pozvan Frejzer. Igrom slučaja u olimpijskom polufinalu u drugom minutu druge runde protiv Jemeljanova (SSSR) i Frejzer je slomio palac, ali Smokin’ Džo nije čovek koji odustaje. I Jemeljanova, kao i Uganđanina Ojvela i Australijanca Mekvina prethodno, savladao je nokautom. “Bolno ili ne, Džo Frejzer iz Boforta, Južna Karolina, ide na zlato.” – rekao je Frejzer i u finalu savladao i Nemca Hansa Hubera (11 santimetara viši i sedam kilograma teži), iako nije smeo da udara levicom. Bilo je to jedino boksersko zlato za Sjedinjene Američke Države u Tokiju i čak, jedino finale.
Godinu dana kasnije Frejzer se otisnuo u profesionalne vode i brzo postao poznat po snažnim udarcima kojima je rušio 11 uzastopnih rivala, a 1970. godine tukao je u petoj rundi Džima Elisa u borbi za titulu prvaka sveta u teškoj kategoriji. Onda su došli na red mečevi sa Muhamed Alijem, koji su ostavili snažan pečat na karijere i život obojice boksera, ali i sam boks. U prvom meču 1971. godine nazvanom “Borba stoleća” sudarila su se dvojica nepobeđenih šampiona (Ali je titulu izgubio pošto je odbio da ide u rat u Vijetnamu). Frejzer je imao 27 godina i 26 pobeda (23 nokautom), a Ali 29 godina i 31 pobedu (25 nokautom). U njujorškom “Medison Skver Gardenu” okupilo se 20455 gledalaca koji su platili ulaznice 1.352.960 dolara, meč je širom SAD gledan u pozorišnim i bioskopskim dvoranama velikim ekranima, a posredstvom televizije i u celom svetu, pa je prihod premašio tada vrtoglavih 20 miliona dolara. Bilo je to, verovatno, najbolje izdanje obojice rivala. Frejzer je poput buldožera išao pognut napred, plasirajući strahovite krošee, a Ali je lepršao ringom i ubadao direktima. Na kraju svi su se složili: pobedila je snaga, a ne veština, Frejzer, a ne Ali. Bivši šampion je bio uzdrman u 11. rundi, a u 15. prvi put u karijeri odleteo je na pod. Nije to bio nokaut, a sva trojica sudija su dodelila pobedu Džo Frejzeru (8 : 6 uz jednu nerešenu rundu, 9 : 6 i 11 : 4). Aliju je u tom meču slomljena vilica.

Iz preostala dva meča Ali je izašao kao pobednik. Revanš u “Medisonu” 1974. godine, nije bio u žiži javnosti, jer je Frejzera pobedio i oduzeo mu titulu Džordž Forman, njegov naslednik na olimpijskom tronu iz 1968. godine, a Muhamed Ali je pobedio na poene u 12 rundi.
“Triler u Manili”, kako je nazvan njihov poslednji duel održan 1975. godine, bila je jedna od najbrutalnijih borbi u istoriji boksa i do tad najprofitabilnija (prihod 80 miliona dolara). U borbi koja se i danas prepričava slavio je Ali, tako što Frejzeru nije dozvolio trener da zbog povreda završi borbu.

Svi koji ga poznaju, rekli su da je Frejzer te večeri bio spreman da umre na ringu. Džo Frejzer do poslednjeg dana života nije završio taj meč i “utehu” je našao otvoreno tvrdeći da je svojim udarcima doprineo da Ali kasnije dobije Parkinsonovu bolest. Boksersku karijeru završio je 1976. uz kratak povratak 1981. godine, sa 32 pobede (27 nokautom), četiri poraza i jednom nerešenom borbom.
„Ja sam ono što jesam. I, da, tri puta sam “počistio” Alija. On uvek kaže da ja nikada ne bih bio to što jesam da nije bilo njega, ali ko bi bio on da nije bilo mene?“ – rekao je Frejzer po okončanju karijere. Krajem 2011. godine, sportski svet je rastužila vest da je prestalo da kuca srce jednoj od najvećih sportskih legendi, Džo Frejzera. “Laku noć, Džo Frejzer. Uvek ću te voleti, dragi prijatelju.“ – poručio je Džordž Forman kada je čuo da je svet ostao bez velikog šampiona.
“Smokin Džo” je veliki bokserski šampion, mnogi će reći da uz Muhamed Alija i Džordž Formana je sigurno najveći svih vremena. Džo Frejzer je borac kakav se više ne rađa, bokser koji je bio spreman da ostavi svoj život u ringu i sigurno je da dok bude čovečanstva, ljubitelji sporta će uvek sa velikim poštovanjem pričati o najubojitijoj levici iz Filadelfije – Legendarnom Džo Frejzeru.

Prethodni tekstDerek Redmond – Odustajanje nije opcija
Sledeći tekstKrojfov okret