17. marta 1990. godine zaljubljenike u „plemenitu veštinu“ očekivao je novi spektakl. U Las Vegasu u organizaciji Don Kinga te večeri na rasporedu je bila borba za ujedinjenje titule u lako-velter kategoriji dvojice do tada neporaženih boksera. Jedan naspram drugog stali su tadašnji pulen Don Kinga Hulio Cezar Čavez i Meldrik Tejlor.
Pošto je pre meča Čavez imao preko 40 pobeda više i bio veća zvezda od svog protivnika, njemu je pripala uloga favorita u borbi i većina navijača očekivala je njegovu novu pobedu. Ipak, Tejlora to nije mnogo interesovalo, od prvog gonga zagospodario je ringom svojom brzinom i sjajnom tehnikom, koja ga je šest godina ranije sa samo punih 18 godina odvela na olimpijski tron u Los Aneđelesu, i iz runde u rundu sticao sve veću prednost na bodovnim listama. Posledice sjajne borbe u visokom tempu brzo su bile vidljive na licima oba borca, ali se u takvoj borbi i pored toga što je sa tribina gotovo neprekidno odzvanjalo: „Ča-vez, Ča-vez…“ mnogo bolje snašao Tejlor i na ulasku u poslednju dvanaestu rundu kod sudija stekao toliku prednost da mu je za pobedu bilo dovoljno samo da na nogama dočeka poslednji zvuk gonga.
Hulio Cezar Čavez nije imao šta da izgubi u poslednjoj rundi i zato je krenuo silovito, na „sve ili ništa“, ali ni Tejlor mu nije ostajao dužan. Ipak, Čavez se bolje snalazi u toj žestokoj razmeni udaraca, šalje strahoviti desni kroše u glavu Tejlora, od koga ovaj završava na podu na 18 sekundi pre poslednjeg zvuka gonga. Sudija Ričard Stil tada počinje da mu broji, ali i pored pretrpljenog brutalnog udarca, Tejlor ustaje na vreme i čini se, i pored toga što ne deluje baš najsvesnije, da će uspeti da „preživi“ na nogama i poslednjih nekoliko sekundi borbe. Sudija ga tada pita: „Are you ok?“ (Da li si u redu?) i pošto ne dobija odgovor od Tejlora odlučuje se za šokantan potez i na svega dve sekunde pre kraja prekida borbu i proglašava Čaveza za pobednika.
Ovakva odluka izazvala je veliko oduševljenje kod većine navijača u dvorani, kao i u Čavezovom uglu, ali i žestoke proteste Tejlorovog trenera Lua Duve, koji je iz svog kornera uzviknuo: „Neverovatno! Neverovatno! Šta si to dođavola uradio?! Zašto si prekinuo borbu, kada je on ustao još na pet?!“ Stil je na te prozivke samo okrenuo glavu na drugu stranu i udaljio se od Duve, da bi posle meča objasnio zašto je prekinuo borbu na samo dve sekunde pre kraja. „Njegov pogled mi je govorio da mu je bilo dosta za večeras. Meldrik Tejlor jeste ustao, ali nisam smeo da mu dozvolim da primi još neki udarac, to bi moglo da bude kobno po njega.“ – rekao je Stil. Sa druge strane Lu Duva je po očekivanju bio besan i nekoliko sati posle završetka borbe: „Posle 11 rundi, 2 minuta i 58 sekundi Stili nam je oduzeo pobedu. On nije imao nikakvo pravo da zaustavi borbu!“ I sam Tejlor je posle meča objasnio kako je izgubio meč koji je gotovo bio dobijen: „Od velike buke u dvorani nisam čuo šta me je pitao i samo zbog toga nisam odgovorio. On je to pogrešno protumačio i prekinuo borbu.“ – rekao je Tejlor.
Meč je ispitivala i Nevadina bokserska komisija i utvrdila je da nije ništa sporno i da je sudija doneo ispravnu odluku. Sa druge strane po bokserskim kuloarima pričalo se da je završnica meča nameštena, da je sve to maslo Don Kinga, da je sudija Stili redovno favorizovao boksere koje je zastupao King i da je sam zbog toga što je Čaveza zastupao King odlučio da prekine borbu. Šta je od svih tih glasina istina verovatno nikada nećemo saznati, dvojica boraca su kasnije imala i revanš, u kome je Čavez opet pobedio, ali ovoga puta bez kontroverzi.
Na snimku pred vama podsetite se završnice meča između Hulija Cezara Čaveza i Meldrika Tejlora, pa sami procenite da li je sudija bio u pravu i da li je sa razlogom prekinuo borbu na dve sekunde pre poslednjeg zvuka gonga.