Mario Baloteli je jedan od onih fudbalera za koje je teško pronaći pravu meru između onoga što su mogli da budu i onoga po čemu ih danas pamtimo. Ogroman talenat bio je vidljiv od najranijih dana. Snaga, brzina, tehnika, samopouzdanje i sposobnost da jednim potezom reši utakmicu činili su ga posebnim. Ali kako je vreme prolazilo, priča o Baloteliju sve se više punila incidentima, kontroverzama i nestašlucima, a sve manje njegovim fudbalskim potezima. Zato su se u njegovoj karijeri posebno izdvajali trenuci kada bi „Super Mario“ jednostavno izbacio iz sebe čist fudbalski talenat. Jedan od takvih trenutaka dogodio se 14. februara 2014. godine na „San Siru„, u utakmici 24. kola italijanske Serije A između Milana i Bolonje…
Baloteli je postigao prelep gol
Na tribinama je bilo oko trideset hiljada gledalaca. Domaćin je u tom trenutku prolazio kroz prilično turbulentan period. Milan je samo nekoliko dana ranije izgubio od Napolija sa 3:1, dok je Klarens Sedorf kao novi trener pokušavao da stabilizuje ekipu. Meč protiv Bolonje bio je važan i zbog toga što je Milan samo pet dana kasnije trebalo da dočeka madridski Atletiko u Ligi šampiona. Problem je bio što Milan te večeri nije izgledao kao ekipa sposobna da lako dođe do pobede. Bolonja Davida Balardinija bila je disciplinovana, organizovana i dovoljno čvrsta da domaćinu ne dozvoli mnogo prostora. Milan je imao inicijativu, ali nije uspevao da pronađe način da ozbiljnije ugrozi gol Đanluke Ćurćija. Utakmica je polako klizila ka onome što bi za domaćina bio još jedan frustrirajući remi bez golova. A onda je došao 86. minut…
Rikardo Montolivo je poslao loptu prema Baloteliju. Italijanski napadač se našao daleko od gola, ali dovoljno slobodan da podigne glavu. Ćurći je bio nekoliko koraka ispred svoje gol linije. Baloteli je to primetio i nije mnogo razmišljao. Povukao je nogu i uputio silovit udarac sa velike udaljenosti. Različiti izveštaji navode oko 35 do gotovo 39 metara. Lopta je dobila savršenu putanju, preletela odbranu i završila u gornjem uglu gola. Ćurći nije imao šansu. „San Siro“ je „eksplodirao“! Milan je poveo 1:0 praktično ni iz čega. Baloteli je još jednom pokazao ono zbog čega je godinama nosio nadimak „Super Mario“. Nije to bio samo snažan šut. Bila je to kombinacija pregleda igre, procene situacije, samopouzdanja i tehničke preciznosti. U utakmici u kojoj Milan nije uspevao da pronađe rešenje, Baloteli je odlučio da ga napravi sam.
Gol za devojku
Zanimljivo je da posle utakmice nije pokušavao da od svog gola napravi nešto mistično. „Pogledao sam golmana i video da je malo izašao, pa sam šutnuo svom snagom i, srećom, lopta je ušla.“ – Objasnio je Baloteli nakon meča. Još zanimljivije bilo je njegovo objašnjenje da takav gol nije nastao slučajno. Rekao je da ovakve udarce vežba posle redovnog treninga sa saigračima. „Da biste postigli ovakav gol, potrebni su trening i talenat koji mi je Bog dao.“ – Govorio je Mario. U tome je možda i cela priča o njemu. Baloteli je te večeri postigao gol kakav je mogao da postigne samo fudbaler sa ogromnim samopouzdanjem i talentom. Bio je to njegov deseti prvenstveni pogodak u sezoni i pogodak koji je Milanu doneo tri boda. Ali postoji još jedan detalj koji je ovu noć učinio tipično „balotelijevskom“…
Bio je 14. februar, Dan zaljubljenih. Posle utakmice Baloteli je gol posvetio tadašnjoj devojci Fani Neguši, poručivši joj: „Srećan Dan zaljubljenih, volim te mnogo. Ovaj gol je za nju.“ Milan je tako dobio utakmicu koju je dugo pokušavao da prelomi, a „San Siro“ dobio trenutak koji se pamti mnogo duže od same statistike.
Godinama kasnije, kada se pomene Mario Baloteli, često se prvo sete njegovih kontroverzi, problema i neobičnih poteza van terena. Ali pre svega toga bio je fudbaler sposoban da napravi magiju. A 14. februara 2014. godine, protiv Bolonje, na „San Siru“, sa gotovo 40 metara, Mario Baloteli je na nekoliko sekundi ponovo bio samo ono što je oduvek trebalo da bude: „Super Mario“!