Nakon određenog vremenskog perioda, trojka Aleksandra Đorđevića protiv Hrvatske u poslednjoj sekundi meča postala je u Jugoslaviji sinonim za Evropsko prvenstvo u Španiji 1997. godine. Iako ta utakmica na papiru nije imala toliko veliki takmičarski značaj, bilo je svima jasno da je taj meč iz mnogo razloga najbitniji na Šampionatu. Pitanje je da li bi eventualni poraz „plavih“ u njemu mogla da anulira i eventualna zlatna medalja. Kako u Istanbulu 1992. godine, tako i u Badaloni 1997. godine Aleksandar „Saša“ Đorđević, taj neponovljivi kralj jugoslovenske košarke devedesetih godina, u razmaku od pet leta postigao je dve fantastične trojke koje će zauvek obeležiti njegovu karijeru. Prva je ona protiv Huventuda u finalu Kupa šampiona za Partizan, a onda je pet godina kasnije „ujeo“ za srce Hrvate, pošto im je neverovatnim pogotkom u poslednjoj sekundi „ukrao“ pobedu na Evropskom prvenstvu u Španiji.
Olimpijska dvorana u Badaloni, predgrađu Barselone, bila je 30. juna 1997. godine domaćin dugo očekivane utakmice druge faze Evropskog prvenstva. Sa jedne strane tim tadašnje SR Jugoslavije, a sa druge Hrvatska. 
Bio je to prvi direktan duel posle raspada bivše zajedničke države. Jugoslavija je bila veliki favorit pre meča. Hrvatska je na Šampionat došla u podmlađenom sastavu, bez NBA zvezda Rađe i Kukoča, bez Komazeca i još nekih iskusnijih igrača sa velikim rejtingom u evropskim ligama. Mladi tim trenirao je Petar Skansi, a predvodili su ga na parketu bekovi Damir Mulaomerović i Slaven Rimac. Javnost u Jugoslaviji je iz tog razloga očekivala ubedljivu pobedu tada aktuelnih evropskih prvaka i olimpijskih vicešampiona, ali se tokom utakmice u tabor „plavih“ uvukla velika nervoza. Jugoslavija je bila u blagoj prednosti većim delom drugog poluvremena, ali nije uspela da se rezultatski odlepi i uđe u miran finiš. Hrvatska je preko Slavena Rimca, koji je uspešno realizovao 3 slobodna bacanja povela 62:61 na samo četiri sekunde pre kraja. Svi su tada mislili da će se dogoditi “čudo” i da će “kockasti” na opšte iznenađenje košarkaškse javnosti savladati “plave”. Svi sem Aleksandra Đorđevića…
Milenko Topić je izveo loptu do „Saše“ Đorđevića koji je prešao ceo teren, došao do „svog“ mesta iz Istanbula 1992. godine digao se izvan linije za tri poena i „protivprirodnom“ trojkom uz zvuk sirene preko podignute ruke Slavena Rimca pogodio uz zvuk sirene za veliko slavlje Jugoslovena. Đorđevićev koš je istog časa postao antologijski, a Jugoslavija je kasnije na krilima tog pogotka osvojila novo zlato na kontinentalnim takmičenjima. Sa druge strane hrvatski košarkaši se nisu oporavili od šokantnog poraza, doživeli su poraz i u poslednjem meču druge faze takmičenja i tako završili učešće na prvenstvu bez plasmana u četvrtfinale.
Verujemo da se mnogi sećaju ove trojke, da im se duboko urezala u memoriji (nekome po lepom, nekome po ružnom), ali istorijskih trenutaka nikada nije na odmet da se svi zajedno podsetimo i zato pogledajte svi trojku koja je i skoro 20 godina kasnije jednako čuvena kao i tada kada je postignuta.