22. aprila 2013. godine, verovatno svi navijači Arsenala pratili su meč između Mančester Junajteda i Aston Vile, i navijali za goste, iz jednog prostog razloga. Ne samo zato što su veliki rivali sa „Crvenim đavolima“, već zbog toga što bi eventualnom pobedom ekipa Ser Aleksa Fergusona i matematički osvojila 20. titulu prvaka Engleske. Ali ni to nije bio glavni razlog, znali su svi u Londonu da Siti neće uspeti da stigne gradske rivale i da je samo pitanje vremena kada će trka biti i praktično završena…
Ono od čega su najviše strepele „Tobdžije“ i ono što je utakmicu između Junajteda i Vile činilo toliko posebnom, bilo je to što bi u slučaju da baš te večeri tim iz Mančestera obezbedi titulu, naredne nedelje pre početka utakmice koju bi novi zvanični šampion igrao protiv Arsenala na „Emirejtsu“, od strane Arsenalovih igrača bio formiran „Guard of honour“. Šta je uopšte „Guard of honour“? To je interesantan deo tradicije u pojedinim ligama, gde prvi tim koji igra protiv novog šampiona, ako je on kojim slučajem poznat pre poslednjeg kola šampionata, pravi špalir, od dve vrste igrača, između kojih igrači novog šampiona prolaze izlazeći na teren dok im špalir, kao i ceo stadion, aplaudiraju, odajući im tako počast kao najboljoj ekipi te sezone. Sama pomisao da će Arsen Venger i njegovi puleni morati da izvedu ovaj performans odajući počast velikom rivalu i to na svom stadionu, bila je jeziva za svakog Arsenalovca. Ali ono što im je „dosipalo so na ranu“ bilo je to da će između tog špalira proći i čovek koga su navijači „do juče“ kovali u zvezde, a koji je prešao u tabor omraženog protivnika – Robin van Persi.
Holanđanin je punih osam godina nastupao za ekipu Arsenala i postigao je preko 90 golova, bio miljenik navijača, sve dok u leto 2012. godine nije prešao u Mančester Junajted, na poziv „velikog“ Ser Aleksa. Koliko god da je navijačima Arsenala ovo ličilo na izdaju i teško im palo, Robin van Persi je za svoju karijeru uradio pravu stvar. Već prve sezone osvojio je Premijer ligu i ne samo to, postao je najbolji strelac te iste lige sa 26 postignutihh golova. Ali, vratimo se na meč Mančester Junajted – Aston Vila…
Da cela situacija bude još „luđa“ pobrinuo se upravo Van Persi. Gotovo sam je „razmontirao“ gostujuću ekipu „zabivši“ joj tri „komada“ već u prvom poluvremenu, za konačnu pobedu Junajteda od 3:0. U Mančesteru su se sladili… u Londonu „čupali kosu“. Čekao se sledeći vikend i sve do konferencije za štampu nije se znalo hoće li biti formiran „špalir“. Pojedini britanski mediji preneli su da se većina fudbalera Arsenala protivi i da je najavila bojkot. Ali na konferenciji za štampu koja je prethodila meču, Arsen Venger, onako gospodski kako samo on to ume, potvrdio je da će njegova ekipa odati počast novim šampionima i otklonio svaku sumnju: „Želim da se tradicije engleskog fudbala poštuju…“ – bio je jasan Francuz.
Veliki gospodin je održao reč. Tog 28. aprila igrači Arsenala formirali su dve vrste i aplaudirali najvećim rivalima. Poslednji je istrčao Van Persi. Bilo je i dosta zvižduka sa tribina, ali preovladavali su aplauzi. Fenomenalna, upoečatljiva slika, ono zbog čega je Premijer liga već dugo jedna od najboljih i zbog koje se engleski fudbal toliko voli.
Ali sudbina nije tu htela da se priča završi. Arsenalovi igrači bili su jako motivisani da ostave šampiona bez plena i da im pokvare proslavu. I golom Volkota već u prvim minutima meča dobro im je krenulo u realizaciji plana. Ipak, u Fergusonovoj eri nije tako lako bilo pobediti Junajted. Pred kraj prvog poluvremena sviran je penal za goste i pogodite ko je namestio loptu na belu tačku?! Da, Robin van Persi. Uhvatio je zalet i „zakucao“ loptu u mrežu, ali gol nije proslavio…
Podsetite se kako je izgledala jedna od najdivnijih slika engleske tradicije, a ujedno i jedna od najneprijatnijih situacija u Premijer ligi otkad je osnovana, počasni špalir za fudbalere Mančester Junajteda i „izdajnika“ Robina van Persija na „Emirejtsu“: