Krajem devedesetih godina srpski fudbal je imao mnogo dobrih igrača, ali malo njih je ostavljalo utisak kakav je imao Darko Kovačević. Visok, snažan i neumoljiv pred golom, već tada je gradio ozbiljno ime u evropskom fudbalu. Nakon sjajnih partija u domaćim klubovima, njegova karijera dobila je punu afirmaciju odlaskom u Španiju, gde je nosio dres Real Sosijedada, potvrđujući kvalitet protiv najjačih evropskih odbrana. Upravo zato je ono što se dogodilo leta 1997. godine ostalo zapamćeno kao priča koja se i danas prepričava.
Darko Kovačević je igrao na lokalnom turniru u malom fudbalu
Turniri u malom fudbalu tada nisu bili samo sport. Bili su društveni događaji, mesto okupljanja, rivalstva i druženja. Jedan od takvih bio je tradicionalni turnir u malom fudbalu, gde su se svakog dana i večeri okupljali igrači iz cele okoline, ali i stotine gledalaca željnih dobrog fudbala. Beton, reflektori i tribine tik uz teren stvarali su atmosferu kakvu veliki stadioni često nemaju. Vest da je Kovačević stigao u Zrenjanin brzo se proširila. Međutim, niko nije očekivao ono što je usledilo. Bez velike najave i pompe, pojavio se među ekipama koje su igrale turnir. Za mnoge je to bio šok. Evropska fudbalska zvezda, čovek koji je igrao protiv najboljih defanzivaca Primere, sada stoji na betonskom terenu spreman da zaigra kao nekada u mladosti.
Od prvog dodira lopte bilo je jasno da publika gleda nešto posebno. Iako je mali fudbal potpuno drugačiji od velikog terena, njegova kontrola lopte, snaga i pregled igre dolazili su do izražaja. Okreti u mestu, precizna dodavanja kroz nekoliko protivnika i šutevi koji su završavali pod prečkom izazivali su ovacije. Protivnički igrači su pokušavali da ga zaustave, ali često su ostajali korak iza.
Nestvarni potezi
Utakmica za utakmicom nizali su se potezi koji su delovali nestvarno, lažnjaci koji su ostavljali čuvare na pogrešnoj strani, udarci spoljnim delom stopala i golovi iz gotovo nemogućih uglova. Publika je ustajala sa tribina, a svaki Darkov potez pratio je aplauz. Posebno su se pamtili trenuci kada bi zastao, podigao glavu i jednim potezom rešio situaciju, kao da igra na velikoj sceni. Sve to danas se jasno vidi na snimku koji svedoči o danima kada je zrenjaninski beton postao pozornica vrhunskog fudbala.
Bagljaš 1997. godine nije bio samo turnir. Bio je dokaz da prava ljubav prema fudbalu nema rang takmičenja. Kada vrhunski profesionalac odluči da igra iz čistog zadovoljstva, nastaju uspomene koje nadžive rezultat. Zato se i danas govori o danima kada je jedna velika karijera na trenutak ponovo postala dečačka igra. Podsetite se…