Tog 11. maja 2003. kada je ekipa Mančester Junajteda doputovala u Liverpul da odigra poslednje kolo u sezoni protiv Evertona, titula je već bila obezbeđena, s obzirom na to da je u prethodnom meču, na „Old Trafordu“ “razmontiran” Čarlton sa 4:1, a Arsenal dan kasnije izgubio od Lidsa sa 3:2. Everton je tu video svoju šansu da se dokopa “Evrope”. Računao je da će Mančester igrati opuštenije, sa možda izmenjenim sastavom, ali Fergusonu nije padalo na pamet da kalkuliše. Mančester je igrao bez ikakvih naznaka da je već šampion, u punom, najjačem, sastavu.
Titula je dakle već bila osvojena, a Dejvid Bekam već je dogovorio svoj veliki transfer u Real Madrid. Govorilo se o cifri od 35 miliona eura. Govorilo se takođe i o njegovoj svađi sa Fergusonom nakon utakmice sa Arsenalom, kada ga je u afektu Ser Aleks pogodio kopačkom i rasekao mu predeo iznad oka. Navodno je to bila kap koja je prelila čašu i Bekam je mogao da pakuje kofere.
Bilo kako bilo navijači su obožavali “Beksija” i znali su da sa njim odlazi deo Junajteda. Znali su koliko je značio timu, koliko je doprineo osvajanju silnih trofeja i koliko je još mogao da pruži “Đavolima”. Bilo im je teško što odlazi jedna, već tada, legenda kluba, a da im bude još teže potrudio se Bekam u poslednjoj utakmici koju je tog dana odigrao u crvenom dresu tima sa severozapada Engleske.
Everton je dobro krenuo na svom putu u „Evropu“. Kevin Kempbel postigao je gol u 8. minutu i doveo Everton u vođstvo. I taman kada su se „Karamele“ ponadale da će na odmor sa prednošću dogodila se „magija“. Solskejer je fauliran na desnoj strani, na dvadesetak metara od gola protivnika, i nije uopšte bilo dileme ko će namestiti loptu za izvođenje slobodnog udarca. Igrač sa brojem 7 na leđima je to uradio, kao i obično. Reklo bi se da je pozicija bila idealna za centriranje, naročito za nekog ko hoće da izvede prekid desnom nogom. Bekam nije tako mislio, pogledao je živi zid od samo tri igrača Evertona, zatim gde se nalazi golman, uhvatio veliki zalet i šutnuo loptu. Ona je poletela kroz vazduh i “zavila” u levo, tako da je skoro udarila u stativu sa unutrašnje strane gola i odbila se pravo u mrežu. Ričard Rajt bio je markiran od strane svog igrača ali se stiče utisak da ne bi mogao ništa da uradi čak i da nije. Bio je to neverovatan šut, dostojan jednog od najboljih izvođača slobodnih udaraca svih vremena – Dejvida Bekama.
Igrao se 43. minut, Dejvid Bekam je proslavljao gol sa Kinom i ostalim saigračima dok su navijačima Junajteda emocije bile pomešane. Radovali su se golu, ali su u isto vreme znali da ovakve pogotke u režiji njihovog ljubimca više neće imati prilike da gledaju na “Teatru Snova”. Bio je to veličanstven oproštaj od dresa koji je Dejvid nosio od daleke 1992. godine, u kome je odigrao 265 utakmica, postigao 62 gola i osvojio šest titula prvaka Engleske, dva FA kupa, dva Komjuniti šilda i jednu Ligu šampiona.
I ekipi Evertona ovaj gol ostao je u sećanju, jer je upravo njime i sledećim koji je Van Nisterloj postigao u 79. minutu srušena i poslednja nada da će naredne sezone igrati “Evropu”, a umesto njih to je uradio Blekburn. Dejvid Bekam je tog leta postao “Galaktikos” i nastavio svoju sjajnu fudbalsku karijeru, a mi se danas podsećamo jednog od najlepših golova koje je postigao iz slobodnih udaraca u dresu Mančester Junajteda, i to na svojoj oprštajnoj utakmici: