Tog 11. juna 1997. godine svet je bio svedok jedne od najvećih predstava za mnoge najvećeg umetnika igre pod obručima. Bila je to čuvena „Flu game“. Igrala se peta utakmica velikog NBA finala. Čikago Bulsi dobili su dve utakmice kod kuće (prvu posle čuvenih promašaja Melouna), a Juta Džez treću i četvrtu u svom “Delta Centru“. Peta utakmica se takođe igrala u Solt Lejku. Obe ekipe su imale priliku da trijumfom dođu na korak od osvajanja titule. A onda se svetom proširila vest da je Majkl Džordan bolestan… Saznalo se da se „Leteći“ otrovao hranom, da leži u krevetu, da nije trenirao i da gotovo izvesno neće igrati na 5. meču velikog finala…
Majkl je ipak izašao na parket „Delta Centra“
„Bio sam uplašen. Nisam znao šta mi se događa. Bio sam praktično paralizovan. Potpuno sam dehidrirao. Nisam mogao da se pomerim.“ – Prepričao je posle Džordan događaje u noći posle četvrte uktamice. Lekari su nakon pregleda samo konstantovali: „Nema šanse da igraš na 5. meču!“ Džordan je ostao da leži u hotelskoj sobi. Nije otišao na trening narednog jutra, nije se pojavio ni na raspucavanju u dvorani na dan utakmice. I onda oko 3 sata popodne, tri sata pre početka utakmice, Majkl se pridigao iz kreveta i krenuo ka „Delta Centru“. Sat i po kasnije Skoti Pipen se pojavio pred novinarima. „Kako sada izgleda nisam siguran da će imati snage da obuče dres. Nikad ga nisam video ovakvog. Izgleda loše. Mnogo loše!“ – Bila je veoma zabrinjavajuća izjava Pipena nekoliko sati pre meča.
Džordan je kasnije pričao šta je radio u svlačionici. Legao je na leđa i počeo da zamišlja sebe kako trči, skače, šutira, zakucava, blokira. Kako radi ono što najbolje zna. Pridigao se i polako obukao dres. Posle toga je potražio trenera Fil Džeksona. „Mogu da igram. Reći ću ti kako se osećam kako utakmica bude odmicala.“ – Rekao mu je, iako je u tom trenutku imao temperaturu 39,3. Kansije je ispričao da nije bio siguran da li će moći da igra, ali da je želeo da podigne ekipu svojim prisustvom. Na početku utakmice Džordanu ništa nije polazilo za rukom. Delovao je umorno, sporo i dekoncentrisano. Što ni ne čudi kada se zna u kakvom je zdravstvenom stanju bio. Na polovini prve četvrtine, tokom tajm-auta, Džordan se bukvalno srušio na stolicu. Majkl definitivno nije bio ni od kakve koristi za ekipu u prvoj četvrtini…
Džordan je „proradio“ od druge četvrtine
Kada je počela druga četvrtina, Juta je već vodila petnaestak poena prednosti i jurila ka vođstvu u seriji od 3-2. Tada se nešto u fizičkom, emotivnom i mentalnom smislu dogodilo kod verovatno najvećeg košarkaša svih vremena. Počeo je da trči brže i da pogađa šuteve. Odjednom, postao je onaj dominantni „Leteći Majkl“. Ubacio je 17 poena u drugoj četvrtini. Na poluvremenu je dobio mnogo tečnosti sa vitaminima, ali virus ga je ipak ponovo savladao u trećoj, pa je Juta došla do 77:69 na startu četvrtog perioda. Ali onda je Majkl poveo Bulse do serije 10:0, kojom su se gosti vratili u vođstvo pet minuta pre kraja. Pogodio je dvojku, pa su on i Kukoč vezali po trojku i onda je sam rešio stvar za 79:77, tako što je pogodio šut preko svog zakletog čuvara Brajona Rasela…
Nešto kasnije, Stokton je faulirao Majkla, a sa penala Džordan je pogodio prvo za 85:85, promašio drugo slobodno bacanje, ali je uz pomoć Kukoča došao do lopte i pozvao novi napad. Pipen je tražio loptu na postu protiv Hornačeka, Ker je bio sam u uglu, ali su Pipen i Džordan odigrali lepu akciju u kojoj su Pipena udvojili Hornaček i Rasel, a on vratio loptu do Majkla, koji je pogodio trojku! Stokton mu je stavio ruku preko lica, ali nije vredelo. Na 25 sekundi pre kraja, Bulsi su vodili 88:85. Posle brzih poena sa obe strane, Čikago je vodio sa 90:87 na svega 6,2 sekunde pre kraja meča. Džezu je ostalo dovoljno vremena za trojku. Namestili su akciju za svog najboljeg trojkaša Hornačeka, koji je promašio sekund pre kraja, a ni posle ofanzivnog skoka igrači Jute nisu uspeli da dođu do izjednačenja.
Taj meč se i danas pamti kao „Flu game“
Majkl Džordan, koji je igrao 44 minuta na tom meču, povremeno u pauzama i povraćao, nakon duela se skoro srušio na parket. Do svlačionice je stigao jedva. I to uz pomoć Pipena. „On je najveći i svako je to mogao da vidi večeras.“ – Rekao je Pipen. „Kada se uzmu sve okolnosti pod kojima je odigran meč, koliko je bio važan i koliko je njemu bilo loše, moram da kažem da je ovo najveće Majklovo veče kojem sam prisustvovao. Ovo je bio herojski nastup koji ga čini legendarnim.“ – Rekao je trener Fil Džekson.
U šestoj utakmici Čikago je u svojoj dvorani dovršio posao i rezultatom 4-2 osvojio svoju petu od šest titula. Taj Džordanov nastup u petom susretu, nazvan „Flu game“, ostaće upamćen kao verovatno najveća utakmica koju je Džordan odigrao. Imao je telesnu temperaturu i preko 39 stepeni, a ipak je postigao 38 poena za 44 minuta u igri. Dodao je i 7 skokova, 5 asistencija i 3 ukradene lopte. Pogledajte i podsetite se kako je i pored visoke temperature najverovatnije prouzrokovane virusom, iako postoje razne priče i druge teorije zašto je Majklu bilo toliko loše, briljirao te junske večeri 1997. godine u Solt Lejk Sitiju legendarni „Leteći“ Majkl Džordan.