Na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi 2010. godine, Nemci su lako prošli grupu, dok su Englezi nerešenim rezultatima protiv Amerikanaca i Alžira morali da se zadovolje drugim mestom, što je dovelo do toga da upravo ove dve ekipe „ukrste koplja“ u osmini finala ovog prestižnog takmičenja.
27. juna, na „Fri Stejt“ stadionu u Blumfontejnu, Englezi nisu najbolje otvorili utakmicu. Njihova bojažljiva igra dovela je do toga da Nemci rano povedu, prvo posle katastrofalne greške odbrane, golom Klosea u 20. minutu, da bi Podolski samo desetak minuta kasnije povisio rezultat na 2:0. Ipak, „Gordi albion“ se vratio u život vrlo brzo. Apson se iskupio za grešku kod prvog pogotka na meču odlično reagujući na centaršut Džerarda i smanjio rezultat. A onda, već u narednom napadu Englezi su imali sjajnu priliku da poravnaju rezultat. Otvorili su polu-kontru, a na jednu odbijenu loptu na ivici šesnaesterca naleteo je Frenk Lampard. Uputio je odličan šut i lopta se od prečke odbija u gol. Englezi su u „transu“, Frenk Lampard već sa Runijem proslavlja gol, tadašnji njihov selektor Fabio Kapelo steže pesnice i vidi psihološku prednost Engleza koji se vraćaju u meč. A onda „hladan tuš“ za sve, Nemci su već u opasnoj kontri. Englezi shvataju da gol nije priznat.
Sudija Horhe Larionda nije video da se lopta odbila gotovo pola metra iza gol linije, pogledao je u svog pomoćnika, ali ni on nije odreagovao. Zato je odlučio da se igra nastavi. Ogorčeni su bili reprezentativci Engleske, ali su uzaludno protestovali, na kraju nisu mogli da se oporave od nepravde koja ih je zadesila što su Nemci iskoristili i sa još dva pogotka postavili konačan rezultat od 4:1 i plasirali se u četvrtfinale Svetskog prvenstva, a Frenk Lampard pogodio je još jednom okvir gola. „Bio je to najvažniji trenutak meča. Napravili smo nekoliko grešaka, ali je sudija napravio jednu ogromnu, dok su Nemci odigrali dobru utakmicu. Male stvari uvek odlučuju mečeve kakvi su ovi. Igrali smo dobro do rezultata 2:1, ali smo posle trećeg gola bili razočarani.“ – istakao je Kapelo posle utakmice.
Greška urugvajskog sudije Horhea Larionde ušla je u anale dugog rivalstva Engleske i Nemačke, ali je i pokrenula rasprave i ogroman pritisak medija u Enleskoj, da bi FIFA trebalo da dozvoli upotrebu video snimaka u sumnjivim situacijama. U početku tehnologija je u fudbal ulazila polako, prvo se na prijateljskoj utakmici Engleska-Belgija odigranoj na „Vembliju“ 2. juna 2012. godine pojavio sistem sličan onom koji se koristi u tenisu, takozvano „oko sokolovo“, u kom je eventualne nejasnoće oko toga da li je lopta prešla liniju ili nije razrešio sistem koji se bazira na 14 kamera visoke rezolucije, po sedam iznad svakog gola, koje su fiksirane na tribinama i beleže poziciju lopte sa 200 fotografija u sekundi, a nakon toga kompjuteri obrađuju materijal i sudiji istog trenutka stigne informacija putem vibracije na ručnom satu da li je lopta u golu.
Nakon toga, pojavila se i lopta sa čipom takozvana „gol-ref“ tehnologija, koja je testirana u nižim ligama u Danskoj i na stadionu u Nirnbergu, ali je ona kada se pojavila odbačena kao veoma skupa, jer je ideja ove tehnologije bila da svaka lopta sadrži čip i čim pređe liniju gola seče magnetne talase, aktivirajući magnetna polja u prečki i obe stative. Ipak, kasnije je došlo do razvoja gol-tehnologije, koja se i danas primenjuje.
Na kraju došlo se do razvoja i primene VAR-a koji se i sada koristi kao pomoćno sredstvo sudijama. Čitav VAR sistem zasniva se na kamerama visoke rezolucije koje se nalaze na stadionu i koje prate sva dešavanja na terenu. Kamere su povezane sa posebnom VAR sobom u kojoj borave video sudije, a koje konstantno prate meč uz pomoć ekrana na kojima je prikazana akcija iz nekoliko uglova. Ukoliko dođe do sporne situacije, glavni sudija na terenu dobija sve potrebne informacije preko slušalica uz opciju da pogleda snimak na ekranu pored terena, pre nego donese konačnu odluku. Podsetite se kako je izgledao poništen gol koji je po mnogima „otvorio vrata“ VAR tehnologiji u fudbal: