Utakmica koja je odigrana 29. maja 2003. godine na stadionu Partizana, bila je svakako jedno od najlošijih finala Kupa od kada pomenuto takmičenje postoji na ovim prostorima. Bleda utakmica na kojoj šansi gotovo da i nije bilo iako su pre meča imena u sastavu Sartida poput Žilića, Mirosavljevića, Bogdanovića, Pantelića i Mudrinića… i naročito Zvezde za koju su tada igrali jedan Basta, Vidić, Bošković i Pjanović, obećavala nešto sasvim drugo. Možda ne goleadu, ali svakako više dinamike.
Posle 90 minuta prilično nezanimljive igre nije bilo golova, a najbolje šanse imali su Branko Bošković, koji je sa oko 16 metara šutirao snažno preko gola i Mladenović, čiji je šut iz prekida odbranio golman Sartida Žilić. Pod pritiskom imperativa pobede koja bi im spasla sezonu, tada aktuelni osvajač kupa igrao je prilično nemaštovito. Sa druge strane, Sartid nije ozbiljnije pripretio golu crveno-belih. Sa te utakmice oni 
zagriženi ljubitelji fudbala možda i najviše pamte da je član dežurne lekarske ekipe, prilikom ukazivanja pomoći jednom od fudbalera Crvene zvezde, zastao kraj aut linije ne bi li se javio na mobilni telefon.
U ekipi Sartida u 74. minutu mladi Marko Pantelić zamenio je Kocića, a ispostavilo se da je to presudan moment meča. Jedini gol, ujedno i zlatni, postigao je upravo Marko Pantelić u 110. minutu posle gužve i odličnog šuta sa ivice šesnaesterca. Lopta je pogodila prečku i odbila se iza linije zvezdinog gola na iznenađenje golmana Ranđelovića i svih na stadionu. Sartid je po prvi put u istoriji osvojio trofej! 12.000, uglavnom zvezdinih navijača bodrilo je crveno-bele od početka utakmice, ali kako je vreme odmicalo, skandiralo se “Marš iz Zvezde”, “File odlazi”, “Jedan je Slavoljub Muslin”, da bi se posle “zlatnog gola” Pantelića, čulo i “Uprava napolje”. Sav kontigent baklji, koje su bile planirane za proslavu, bačene su na teren, polomljeno je i dosta stolica, razbijeno je i staklo na trofejnoj sali FK Partizan.
Milenko Kiković, trener Sartida izjavio je posle meča: “Ulog je bio veliki, nijedna od ekipa nije želela previše da rizikuje. Da je pobedila Zvezda, ne bi bilo nezasluženo. Ipak, kada se sve uzme u obzir, mislim da smo zasluženo oslvojili trofej. Ovo je istorijski uspeh za Sartid i Smederevo. Možda smo imali i malo sreće, ali sreću treba i zaslužiti.“ Zoran Filipović, trener Crvene Zvezde, bio je vidno neraspoložen: “Zvezda je bila bliža tom golu, imali smo par šansi, nismo ih iskoristili, dok je sa druge strane iskusni Sartid, kako je vreme odmicalo bivao sve sigurniji, dok su moji igrači postajali sve nervozniji. Ovaj nas je poraz mnogo pogodio, žao mi je zbog institucije kao što je Crvena zvezda, koja je navikla na trofeje. Zaslužujem kritike, ali najbolje znam šta posedujem i sa kime radim. Mogu da garantujem da će Zvezda sa ovim mladim igračima, koji su igrali pod pritiskom, sledeće godine osvajati trofeje.“
Interesantno je da je u trenutku kada je Sartid došao do pobede, dvanaest godina ranije Tulio Laneze svirao početak finala u Bariju u kome se Zvezda popela na krov Evrope. Podsetite se gola kojim je Marko Pantelić odneo prvi pehar u Smederevo: