Mnogo igrača je nosilo dres fudbalskog kluba Partizan, izgaralo za tim, postizalo golove i donosilo trofeje klubu, ali malo ko je bio voljen od strane navijača toliko kao što je to bio veliki Dragan Mance. Legendarni golgeter „Crno-belih“ tragično je nastradao 3. septembra 1985. godine u saobraćajnoj nesreći žureći da ne zakasni na trening. Navodno, kako bi izbegao dečaka koji je istrčao na autoput Novi Sad – Beograd. Mance je naglo skrenuo i završio svoj život udarcem u ivičnjak i zatim u betonsku konstrukciju. Iako je od tog nesrećnog događaja prošlo više decenija verovatno da oni koji su imali tu privilegiju da ga gledaju ni dan danas nisu preboleli njegov prerani odlazak…
Užasna tragedija
Čim je čuo užasnu vest tadašnji trener crno-belih Nenad Bjeković prekinuo je trening i briznuo u plač, a zajedno sa njim i svi fudbaleri Partizana. „Momci, maločas je poginuo naš Dragan. Trening je završen.“ – Rekao je kratko Bjeković sa knedlom u grlu. Dva dana nakon nesreće, Dragan Mance je sahranjen na Novom Groblju u Beogradu. Sahrani je prisustvovalo, po nekim informacijama, više od 30.000 ljudi. Podignut mu je spomenik u prirodnoj veličini i predstavljao je ono po čemu je Mance bio prepoznatljiv – njegova čuvena proslava golova klizanjem po travi na kolenima, podignutih ruku u vis.
Nekoliko dana nakon njegove smrti, tačnije 8. septembra, odigrana je prva utakmica posle nesreće u kojoj je Mance izgubio život. Partizan je na stadionu „JNA“ dočekao Prištinu i odigrao jednu od najemotivnijih utakmica u istoriji kluba. Meč je počeo minutom ćutanja, a navijači su želeli samo jedno – pobedu i naravno gol u Draganovu čast…
„JNA“ je bio u suzama
Ne zna se kome je tog septembarskog popodneva bilo teže. Onima na tribinama, koji su svakog časa očekivali loptu u mreži protivnika, ili Manceovim drugovima na terenu koji su mislima odsutni sa stadiona pokušavali da probiju bunker ekipe sa Kosova i Metohije. Sudbina je režirala da pobedonosni gol postigne jedan od najboljih Draganovih prijatelja iz tima. Igrao se 90. minut. Partizan je imao korner sa desne strane, Radanović je uhvatio volej na penalu i poslao loptu u mrežu. Emocije su preplavile sve na „JNA“.
Radanović je gol proslavio klizajući kolenima po travi, baš kao sto je Mance to uvek radio. Saigrači su ga opkolili i krenuli svi zajedno da plaču. Delovalo je kao da čitav stadion tada lije suze ponešen ovim emotivnim trenutkom. Mance je mogao da počiva u miru, njegovi „Grobari“ su ga ispratili na najbolji mogući način. U legendu!