Herman “Herminator” Majer je jedan je od najboljih svetskih skijaša svih vremena. Specijalnost su mu bile brzinske discipline, a zahvaljujući svojim sjajnim rezultatima izborio se za svoje mesto među legendama alpskog skijanja, uz rame Žan Klod Kiliju, Albertu Tombi, Ingemaru Stenmarku…
Iako je tek 1996. godine u 23. godini života uspeo da se izbori za mesto u austrijskom nacionalnom timu, to ga nije sprečilo da od tada bude nezaustavljiv. Ubrzo pošto je izborio mesto u austrijskom ski timu zabeležio je svoju prvu pobedu u Svetskom kupu, na trci superveleslaloma u Garmišu, da bi potpuno zablistao 1998. godine. Na zimskim Olimpijskim igrama u Naganu 1998. godine. Već na prvom takmičenju u Naganu na spust trci, imao je težak pad pre kog je leteo više od 100 metara i probio dve zaštitne ograde.
Iz tog pada uspeo je da izađe bez ozbiljnih povreda i vrati se na stazu samo tri dana kasnije i osvojio zlatnu medalju u superveleslalomu. Ipak, tu nije bio kraj fantastičnim rezultatima Majera u Naganu, jer je tri dana posle toga osvojio zlato i u veleslalomu. Iste godine sjajnu formu Majer je krunisao i trijumfom u generalnom poretku Svetskog kupa, kao i osvajanjem malih Kristalnih globusa u veleslalomu i superveleslalomu. Sledeće godine je dominirao u brzim disciplinama, osvojio je male Kristalne globuse u spustu i superveleslalomu, da bi dominaciju potvrdio i na Svetskom prvenstvu u Veilu osvajanjem dve zlatne medalje.
Sjajan je bio 2000. i 2001. godine, vladao je svetskim kupom i važio je za velikog favorita pred zimske Olimpijske igre u Solt Lejk Sitiju. Nažalost, u avgustu 2001. godine imao je tešku saobraćajnu nesreću kada je vraćajući se kući sa treninga motorom udario u automobil. 
Ta nesreća ga je sprečila da učestvuje u Solt Lejk Sitiju, a delovalo je tad da će ta saobraćajna nesreća i da okonča njegovu karijeru. Doktori su čak hteli da mu amputiraju stopalo, ali je Majer to odbio i podvrgao se rekonstruktivnoj operaciji. Iako su mnogi verovali da je njegova karijera završena, on je dokazao da je dostojan svog nadimka “Herminator” i vratio se na stazu u januaru 2003. godine u švajcarskom Adelbodenu. Samo dve nedelje kasnije šokirao je sve neverovatnom pobedom u superveleslalomu održanom u austrijskom Kicbilu, a naredne godine je osvojio i svoj četvrti veliki Kristalni globus.
U oktobru 2005. godine pobedio je na veleslalom trci u Zeldenu, što je bila njegova 51. pobeda u Svetskom kupu. Tom pobedom je postao drugi skijaš svih vremena po broju pobeda u Svetskom kupu, iza legendarnog Ingemara Stenmarka. Povratak na zimske Olimpijske igre usledio je u Torinu gde je nastavio niz osvajanja medalja, srebrne u superveleslalomu i bronzane u veleslalomu. Ispostaviće se da su to bili poslednji veliki rezultati u karijeri legendarnog “Herminarora”.
Herman Majer je u svojoj četrnaestogodišnjoj karijeri trijumfovao na 54 trke svetskog kupa, osvojio je čak 11 Kristalnih globusa u svetskom kupu i to četiri velika za trijumf u generalnom plasmanu, dva mala u spustu, pet malih za najboljeg u plasmanu superveleslaloma i tri mala Kristalna globusa za trijumf u veleslalomu. Dve zlatne, jednu srebrnu i jednu bronzanu medalju Majer je osvojio na zimskim Olimpijskim igrama, a tri zlatne, dve srebrne i jednu bronzanu na šampionatima sveta. Zbog svoje često i peviše riskantne vožnje bio je ljubimac ljubitelja skijanja širom sveta, a čini se da ga je saobraćajna nesreća sprečila da ostvari još impresivnije rezultate, ali je svakako Herman “Herminator” Majer jedna od najvećih legendi zimskih sportova.